Mingl kutak
petkom: Tražim tvoje lepote
Draga Andrea,
Jako je čudan taj odnos sa prirodom. Energija koju upijamo, ali i širimo. Osećam se posebno svaki put kada sam negde na planini, nije prisutan uvek mir i spokoj, nekada ta priroda u nama probudi nemir od kog smo aktivno bežali i potiskivali ga duboko u nama. Drago mi je što si podelila tako divne dane sa mnom, priznajem da ja nisam imala tako interesantne momente dok si ti šetala zelenilom. Ali evo već nekoliko dana lutam i šunjam se po ulicama Beograda. Zadala sam sebi zadatak da se podsetim svakog njegovog ćoška i objasnim sebi šta je to što svima navodim kao posebno zbog čega sam se opet vratila da živim ovde. Lutala sam malo po kišnom vremenu, iskoristila priliku kada je malo ružniji, tužniji i bez ljudi.
Američki psiho – kažnjavajuća ruka kapitalizma?
Na burnom prelazu u poslednju deceniju prošlog milenijuma, dolazi do višestrukih nasilnih pokušaja raskrštavanja sa statusom kvo i još nasilnijih napora, da se on održi. Skoro četiri decenije kasnije, još uvijek ne postoji javni koncenzus o tome u koju se grupu roman Bret Estona Elisa „Američki psiho“, objavljen 1991. godine, ubraja. Ono što je nesumljivo, jeste uticaj i kontinuirana relevantnost ovog dijela koje i dalje ima sposobnost da šokira.
U nostalgičnom ćošku krila se jedna mržnja – potajno i ljubav
O velikom Beogradu, Momo Kapor je jednom rekao: „Plan njegovih ulica postaje nešto slično topografskoj karti našeg srca. Taj će nas grad opčiniti šarmom, a nikad nam neće otkriti tajnu šifre te čudne ljubavi, kojoj ne znamo razloga. Ostaćemo zauvek njegovi dobrovoljni zatočenici, koji su između bezbroj gradova remek-dela izabrali baš Beograd da u njemu prožive svoj jedini život koji im je dat“.
Zlatni standard sitkoma - Prijatelji slave 30 godina
Tog septembra 1994. godine televizijski format komedija situacije se zauvek promenila jer je na američkoj televizijskoj stanici NBC permijeru doživela serija „Prijatelji”. I ovo je verovatno sasvim dovoljno reći, jer su svi rođeni posle 1980. godine svedočili uspehu serije. Gotovo je nemoguće pronaći nekoga tih godina ili pripadnika mlađih generacija da ne zna Fibin hit o smrdljivoj mački, odakle potiče ono „How you doin´?” ili za ružnog, golog lika. Sa druge strane, retko ko zna čime se Čendler zapravo bavi.
petkom: Staza popločana pečurkama
Ajvar pomenut nedelju dana ranije je spakovan je u tegle koje smo spustili u podrum, da ćute u mraku. Mogu ti reći da ova aktuelna tegla u frižideru govori da je ajvar odličan. Ali pristajem na predlog, naćićemo se na pola puta sa darovima iz kuće, napravićemo piknik, a prostirku će činiti opalo lišće.
Mudhoney u Beogradu – Let it slide
Mudhoney je nastao 1988. kada su se Marku Armu (Mark Arm) i Stivu Tarneru (Steve Turner), nakon raspada njihovog prethodnog benda Green River, pridružili Den Piters (Dan Peters) i Met Lukin (Matt Lukin), mada je od 2001. godine basista benda Gaj Medison (Guy Maddison).
Sva lica dobrote – omnibus film Jorgosa Lantimosa
Prošle nedelje je u bioskopima širom Srbije premijerno prikazan novi film Jorgosa Lantimosa, koji nas je, mogli bismo reći, ostavio s malo reči i o kome će se tek govoriti u mesecima koji dolaze. Razlog tome je iznenađujuće jednostavan: novo ostvarenje afirmisanog grčkog reditelja uspelo je svojim sadržajem da probudi sve ono zbog čega volimo filmsku umetnost, a posebno ako ste ljubitelj linčovskog ambijenta i oneobičene, nesvakidašnje tematike.
Najveći aeronautički šou u Evropi i pokrenuta razmišljanja
U početku sve je mirno. U iščekivanju onoga što sledi niko ne progovara. Odjednom, zemlja kreće da se trese. Stomak počinje da se prevrće i celo telo da treperi. Uši percipiraju zvuk čiju frekvenciju ne mogu da podnesu i od toga glava zadobija probijajuću bol. Uprkos tome, sa šakama čvrsto stegnutim na ušima i olabavljenim donjim vilicama, niko ne skreće pogled sa prizora. Ne, nije smak sveta, nego uzletanje borbenog aviona F-35.
petkom: I sunce odluči da ode
Draga Andrea,
Odmah da potvrdim, pismo je stiglo (na sreću u pravom momentu) baš kada sam se uputila ka mojim južnijim krajevima. Čim sam malo pobegla iz Beograda, što se južnije ide to paprika sve jače miriše. Moram priznati, mama je ovde celu kuću obojila mirisom paprike, pa mi je potpuno jasna „pinđur i ajvar’’ faza. Nadam se da si dobro...
Idi dok si mlad, Putnici za Nemačku i 0,03 odsto budžeta
Možda je ipak otklon prema demokratiji prisutan kod mladih u Srbiji u stvari – otklon prema našoj verziji demokratije, odnosno onoga što smo kao društvo napravili od nje. Mladima je potrebna čvrsta ruka, ali ruka sistemske podrške koja će se postarati da se njihov položaj unapredi, potrebe prate i ispunjavaju, a glasovi čuju.
When September ends – Mingl plejlista za septembar
Ovog puta bez nepotrebnih objašnjenja i detaljnijeg uvoda; osim, možda, što ćemo iskoristiti priliku da kažemo kako nam je ovomesečna plejlista donela neku vrstu novog početka, kao što to septembar već tradicionalno čini. I kao što to sa sigurnošću znamo, sve stvari koje traju u vremenu ulaze u različite faze, pa tako je i sa letom i našom Mingl plejlistom, koja progovara nešto drugačijim glasom, iako ne oslobođena svega što ona suštinski predstavlja. Uostalom, ovo je prilika da se i sami uverite, jer pred vama se nalazi 10 novih pesama koje smo još jednom odabrali za vas:
petkom: Gajbice ispunjene srcima
Draga Isidora,
Danas je poslednji dan radne nedelje, pa sam se rano jutros požurila da stanem u red u pošti. Pismo će putovati dugo i šaljem ga na tri adrese; nadam se da će te pismo pronaći na jednoj od njih! Ali vreme dokaže – poruka uvek stigne do onoga kome je i namenjena. S nestrpljenjem iščekujem tvoj odgovor i potvrdu da je pismo stiglo na pravu adresu.
Duh koji se koprca, ali još živi: Dobrodošli na Zaječarsku gitarijadu
Gotova je zaječarska Gitarijada za ovu godinu. Mnogi sa kojima sa pričao jednostavno kažu: Hvala bogu. Skroman program privukao je skroman broj publike ili je, reći će neki, skroman odaziv publike ranijih godina rezultirao slabijim programom.
Vera, nada, ljubav i stav: KKN u bašti KST-a
Ove godine, Klub Studenata Tehnike (poznatiji kao KST) obeležio je 70 godina svog postojanja, pruživši svim zainteresovanima bogati koncertni repertoar i ove sezone. Bašta ovog nadaleko čuvenog mesta postala je još jedna okosnica mnogih muzičkih dešavanja koje smo imali prilike da čujemo tokom leta i nešto pre. Imena kao što su Bad Copy, Nikola Vranjković, Eyesburn i Artan Lili samo su neki od koncerata koji su obogatili inače šarenolik program ovogodišnje letnje sezone. U slučaju da ste se pitali, da, pogodili ste: Mingl je prošlog petka uspeo da isprati neka od ovih dešavanja, nastojeći da uhvati tradicionalni duh KST-a i objasni njegove korene.
Sa nama se završava, Još jedan holivudski narativ?
„Sa nama se završava“ filmska je adaptacija veoma popularnog romana Kolin Huver koji je objavljen 2016. godine. Film se fokusira na osvetljavanje ključnog problema-nasilja u porodici. Drugačije rečeno, film ima za cilj da centralno pitanje porodičnog nasilja postavi u središte pažnje. Ovaj pristup može biti efikasan u privlačenju pažnje publike, ali je takođe važno razmisliti o tome da li se tema obrađuje na način koji zaista otvara dijalog ili je više prilagođena publici. U svetu u kome su diskusije o nasilju nad ženama i dalje retke ili nepostojeće, samo postojanje filma je značajan korak unapred. Međutim, uprkos svojim snažnim namerama, film ne uspeva u nekoliko ključnih momenata da prenese poruku, ostavljajući u njegovom izvođenju nedostatke.
Anđelka Panić, đipuđir: Toliko đirova čeka na nas!
Anđelka Panić je umetnica po svojoj meri, ona koja se ne takmiči ni sa kim, pa ni sa samom sobom, jer joj je uživanje u umetnosti na prvom mestu. Anđelku izdvaja interesantna delatnost – oslikavanje maski za telefone. Na svom instagram nalogu đipuđir, ona prikazuje svoje radove u kojima raspolaže onim krasnim ženskim stomačićem kojim se upućuje na autentičnost i izbor – maski, ali i ljudi koji ih nose.
Kako televizijske serije plasiraju policijsku propagandu
Programi posvećeni radu policije i detektiva decenijama su među najgledanijim, ali i najrasprostranjenijim na televiziji. Detaljniji pregled ovih serija otkriva mnogo o društvenoj percepciji policije, pokušajima same institucije da upravlja medijskim narativima o sebi, ali i o uticajima medija na opštu normalizaciju institucionalizovanog nasilja.
Nisam Ana, ali ne brinem
U Beogradu su se, u različitim delovima grada, pojavili interesantni bilbordi koji privlače pažnju znatiželjnih pogleda. Prva asocijacija na bilborde Ne brini je asocijacija na nešto lično, nešto što bi prijatelj ostavio prijatelju, roditelj detetu, dete roditelju, devojka momku, momak devojci, dobronamerni poznanik zabrinutom licu. Kako nam je sredstvo za istraživanje skoro uvek pri ruci, čak i kada se ide samo do prodavnice, ulazi se na pretraživač i ispisuje: ne brini bilbord. Nakon par sekundi otvara se i iščitava priča o Juliji Kasteluči, beogradskoj performans umetnici, kao i o cilju njene neverovatne izložbe.
Sjaj u avgustu – nova Mingl plejlista
Malo šta nas može istinski pripremiti za nedelju velikih vrućina u koju smo i ovog puta ušli nespremno (čitaj: neslavno), nadajući se da su takvi dani konačno iza nas. Ne lezi vraže, sunce je, čini se, odlučilo da nas još malo zabavi. Jesam li rekao da ne volim leto i da nijedna klima ovog sveta ne može promeniti kako se osećam u sred avgusta?
Grad u kojem je jednom o „ljubavi“ svedočila bolnica, a ne dvor
O ljubavi prema živom biću priča se svakodnevno. Porodica, druga polovina, najbliži rođak, najvoljeniji prijatelj.
Ali gde je onaj momenat kada zavoliš nešto posebnije – nešto što retko ko može da shvati ako nije dodirivao njegove slomljene zidove, uništene grane, posmatrao ga i tmurnog i vedrog, plakao i smejao se, ali u isto vreme ga i mrzeo kada je najteže. Budio se i spavao u njemu kada je trebalo, a vremenom – i jer si želeo.