Vesti

Iz perspektive naučnog istraživanja, društvene mreže predstavljaju jednu novu varijablu za koju ćemo tek u narednim decenijama moći sa sigurnošću da tvrdimo kako utiče na nas kao pojedince i društvo u širem smislu. Sa druge strane, Fejsbuk – platforma s preko tri milijarde korisnika, ove godine slavi dvadeseti rođendan, i u tom smislu je vršnjak mladih iz generacije Z. Za njih, tzv. zumere, koji već uveliko glasaju, studiraju i snose posledice ekonomske i klimatske krize, društvene mreže su tu oduvek – kao prostor za komunikaciju, povezivanje, izražavanje mišljenja, ali i izvor informacija. Kada je mentalno zdravlje u pitanju, društvene mreže su, naizgled, iz korena promenile način na koji poimamo, komuniciramo i dolazimo do resursa o različitim psihološkim stanjima i poteškoćama.

Odrastanje, bilo gde i za bilo koga, kompleksan je i težak period koji sa sobom nosi mnogo nedoumica, strahova i problema. Međutim, ako ste pripadnik LGBT zajednice koji odrasta u dominantno patrijarhalnoj i konzervativnoj sredini kao što je naša, taj proces je još i izazovniji, nažalost često i traumatičan. O tome s kakvim se sve problemima i u porodiciama i u vršnjačkim grupama susreću mladi pripadnici LGBT zajednice, ali i o tome kakva bi im podrška bila potrebna i adekvatna, čitajte u novom tekstu Stefana Slavkovića.

Medijski ekosistem naše zemlje zagađen je ekspanzijom lažnih, senzacionalističkih i manipulativnih vesti, polarizacijom, političkim uplivima i mnogim drugim uticajima, dok se nad novinarima, naročito istraživačkim vrše konstantni napadi, pritisci i pretnje koje vrlo retko dobijaju sudski epilog.

„Ni jedna emisija, niti dnevnik, ni jedan kanal, od nacionalne frekvencije do drugih kanala, nema titlove na srpskom jeziku za osobe sa oštećenim sluhom ili nekog ko ne može pažljivo da sluša“ rekao je advokat Nikola Ristović u podkastu UNS-a

Godinama unazad istraživanja u našoj zemlji pokazuju da postoji nerazumevanje između tradicionalnih medija i mladih. O tome svedoče i rezultati najnovijeg ,,Alternativnog izveštaja” Krovne organizacije mladih Srbije, koji pokazuju da mladi smatraju da sadržaji namenjeni njima nisu dovoljno prisutni u tradicionalnim medijima. U nalazima ovog izveštaja se takođe navodi da, osim što primećuju manjak sadržaja za mlade saglasni su i da je nedovoljno mladih prisutno u medijima.

Roman „Kopenhaška trilogija“, u kom danska književnica Tove Ditlevsen govori o svom odrastanju, nacizmu, ali i borbi sa zavisnošću i psihozom, počinje kratkom rečenicom: „Ujutru je bilo nade“. Kakav zanimljiv uvod: ne znamo ko se to ujutro nadao, da li se nadao u krevetu ili za kuhinjskim stolom, ne znamo ni čemu se nadao, ali znamo da je nada postojala i naslućujemo – zbog perfekta – da je nestala s jutrom. Malena rečenica kao maleni prozor.

Saveti vozačima kako da ispoštuju osobe sa invaliditetom u saobraćaju

Trenutno u Boru traju pripreme naših osnovaca za takmičenje u poznavanju pravila i propisa u saobraćaju, kao i o potrebnim znanjima i veštinama za bezbedno upravljanje biciklom.

Sedmi stručni tekst koji predstavlja intervjue sa četvoro mladih Borana u okviru kojih su oni izneli probleme sa kojima se susreću kako u ulozi vozača, tako i u ulozi pešaka.

Tekst je vezan za reels u sklopu projekta koji se bavi postupanjem prema pešakom prelazu