Vesti

Društvene mreže kao sredstva informisanja, lažne vesti i upotreba veštačke inteligencije u kreiranju medijskih sadržaja, bile su teme dvodnevnog trening programa „Mala škola medijske pismenosti za mlade“, koji je Centar lokalne demokratije Subotica organizovao za srednjoškolce iz Subotice, Bačke Topole i Kanjiže 22. i 23. februara u Regionalnom centru u Kanjiži.

Podele na "muška" i "ženska" zanimanja učestale su u brojnim sferama rada širom sveta, uprkos naporima da se one obesmisle i da se i muškarci i žene, naročito kao deca, ohrabre da se bave čime god žele.

Međunarodni dan devojaka i žena u nauci, koji se obeležava 11. februara, podseća nas da su žene i devojke nezaobilazan deo naučne zajednice i da njihovo učešće treba snažno inspirisati i podsticati. Glavni razlozi zbog kojih devojke ređe biraju STEM studije leže u društvenim stereotipima koji ih udaljavaju od ovih oblasti.

U Osnovnoj školi „Heroj Rosa Trifunović“ u Aleksandrovcu održana je radionica posvećena medijskoj pismenosti, kako za decu tako i za nastavnike, realizovana u okviru projekta „Detektor laži“.

U osnovnoj školi „Dude Jović“ u Žabarima organizovana je radionica medijske pismenosti u okviru projekta „Detektor laži“.

Dok su u nekim medijima studentski protesti glavna tema poslednjih par meseci, u nekima kao i da ih nema. Ovakvo različito izveštavanje medija prema rečima profesorke Marije Vujović je problematično jer stvara “sliku dve Srbije”. Ipak, da ima puno onih koji su tokom ove situacije naučili da prepoznaju kvalitetan i istinit sadržaj, smatra studentkinja Teodora Radojičić.

Dugogodišnja novinarka Ljubica Jocić i Milica Marković, studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu govorile su o važnosti medijske pismenosti u vreme studentskih protesta.

Profesorka Zorica Milenković i omladinski radnik Marjan Cvetković govorili su o tome koliko je medijska pismenost važna za mlade na panelu Media i reform centra.

Prema izboru izdavačke kuće „Oksford Juniverziti Pres” (Oxford University Press) koja objavljuje “Oksfordski rečnik”, reč godine za 2024. bila je – ‘truljenje mozga’ (brain rot). To je, navodi se u objašnjenju, termin koji se koristi da bi se izrazila zabrinutost zbog beskrajnog skrolovanja na društvenim mrežama i trivijalnih sadržaja koji otupljuju um.

Drugi deo teksta o autovanju kvir ljudi u Srbiji, fokusiran na specifičnosti iskustva trans dece