Mnogi se zbog studiranja sele u drugi grad i započinju život sa novim ljudima koji nisu članovi njihove porodice. Iskustva sa cimerima/kama su različita. Iz tog odnosa nekada se izrode prijateljstva koja traju godinama. Međutim, mnogobrojni su primeri nesporazuma i svađa.
Ljudi se nerado odlučuju da žive sa nekim koga ne poznaju. Razumljivo je, da će zato poželjnija opcija biti deljenje stana ili sobe u domu sa osobom koja im je bliska. Ipak, jedna stara poslovica kaže: „Dok ne pojedeš s nekim džak soli, ne znaš kakav je čovek“. Između zajedničkog života i druženja postoji razlika. To što nam je neko dobar prijatelj, ne znači da bismo mogli sa njim i da živimo.
Razgovarali smo sa Teodorom Lepojević, studentkinjom druge godine novinarstva. Do sada je živela u dva doma i imala je tri cimerke:
Svako je specifičan u pogledu navika i karaktera. Imala sam slučaj da sam se sa cimerkom mnogo bolje razumela i družila kad smo otišle u različite domove. Definitivno je istina da možeš da se družiš sa različitim ljudima, ali da živiš u slozi ne možeš sa bilo kim, kaže Teodora.
Specifična situacija nastaje kada cimeri/ke studiraju isti fakultet. Takve okolnosti mogu znatno da povećaju tenziju i naruše odnose. To naravno zavisi od karaktera osoba, ali činjenica je da rivalstvo i takmičarski duh postoje.
Igor Mirosavljević, student međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka, podelio je sa nama svoje iskustvo:
Cimer i ja smo na istom smeru. Prednosti su to što imamo iste teme za razgovor i nikad nam nije dosadno. Osim toga, isti predmeti omogućavaju da jedan drugom pomognemo i imamo sličan raspored učenja. Takmičarski duh se razvija, ali iz pozitivnog aspekta pre kao podsticaj nego kao rivalstvo, objasnio je Igor.
Istakao je da su stvari preko kojih ne bi mogao da pređe nehigijena, tvrdoglavost i preterana isključivost.
Naša sagovornica naglasila je da je razgovor najbolji način da se svaki nesporazum reši i da je greška ukoliko prećutkujemo ono šta nam smeta.
Trebalo mi je dosta vremena da shvatim da treba da kažem devojkama sa kojima živim da mi neki njihov postupak ne prija. Ljubazna molba je rešenje. Dugo sam ćutala i potiskivala neke stvari dok to nisam shvatila to, objasnila je Teodora.
Nije na nama da menjamo nečiji karakter niti treba da dopustimo da nas neko menja. Međutim, zajednički život zahteva od nas da naučimo da budemo fleksibilni. Mir u sobi je u interesu svih njenih stanara, a on se postiže iskrenošću, poštovanjem i međusobnim uvažavanjem.
Autorka: Jelena Čolović