Trebalo mi je da broj gledanja ovog filma poraste na tri da bih konačno mogla u potpunosti da ga razumem.
,,Mržnja'' je film iz 1995. godine, rađen u crno-beloj tehnici (fun fact: naknadno je postao takav). Sat i po vremena pratite jedan dan trojice momaka iz siromašnijih delova Pariza (blokova), dan nakon građanskih nemira sa policijom. Njihov drug, Abdul je u komi zbog prebijanja od strane policajca. Glavni likovi filma su jevrejin iz radničke porodice Vins, ogorčeni arapin Said i inteligentni crni bokser Hubert.
Zanimljiva je činjenica da se trojica glavnih glumaca zove isto na filmu i u realnosti.
Prateći dešavanja koja dožive u toku 24 sata, dobijamo jasnu sliku o omladini koja oseća prezir prema policiji, nezadovoljstvo prema državi i sistemu, ali povremeno i jedni prema drugima. Film obiluje scenama koje naizgled mogu delovati neobično (priča o Grunvalskom u wc-u) na prvi pogled, kada se o njima podrobnije razmisli, savršeno se uklapaju u ideju filma.
Tokom nemira, jedan policajac je izgubio pištolj, koji nije pronađen. Zapravo, on je kod Vinsa, koji će ubiti puba ukoliko Abdul umre.
Nešto što je ostavilo baš jak utisak na mene su scene kada Hubert i Said budu privedeni, i momenat gde stariji policajci objašnjavaju svom mlađem kolegi kako se postupa sa navodnim prestupnicima.
,,Mržnja rađa mržnju, tako su nas učili u školi'', govori Hubert Vinsu koji ozbiljno namerava da se obračuna sa policijom.
,,Ja nisam išao u školu, ja sam sa ulice''
-Vins
La Haine je kultni film upravo zbog poruke koju šalje. Da mržnja rađa mržnju.
Jesam spomenula priču?
O društvu koje, dok pada, sebe uverava: ,,Za sada je dobro... Za sada je dobro...''
Autorka: Danijela Nikolić