Šta je to rejv i kako ga prepoznati?
Rejv je žurka na kojoj se pušta neka elektro muzika, ljudi nose kačkete i one svetleće narukvice, piju iz čudnih bočica i obično ima i droge...
Termin rejv je prvobitno počeo da se upotrebljava u Britaniji kasnih pedesetih referišući na divlje boemske žurke tog vremena. Vratio se osamdesetih godina u vidu ilegalnih londonskih kućnih žurki. Danas, rejv najjednostavnije možemo definisati kao celonoćnu žurku na kojoj se prvenstveno pušta elektronska muzika. Ipak, zbog svog buntovnog epiteta iz vremena njegovog velikog povratka osamdesetih, rejv je dobio negativnu konotaciju posmatran kao jedan vid ilegalnih kućnih žurki. Rejv možemo posmatrati kao celonoćnu žurku sa elektronskom muzikom, ali je rejv neretko usko povezivan sa ljudima otvorenog stava prema psihoaktivnim supstancama. Iako postoji još od šezdesetih, rejv kao fenomen tek od skoro postaje polje (malobrojnih) antropoloških istraživanja.
Na temu rejva, pričali smo pre svega sa jednim od studenata antropologije.
Pitali smo pre svega, šta tu može biti zanimljivo jednom antropologu? U zavisnosti od vrste muzike koja se to veče, ili na festivalima - tih dana pušta, i od preferencija samog istrazivača može nam biti zanimljivo sve - od samih priprema za rejv i odlaska na isti, preko dinamike ljudi na rejvu, njihovog odevanja i razloga za dolaženje, do upliva mantri dalekog istoka u same trens trake, samospoznaje kroz muziku i ne tako retka povezanost ove muzike i spiritualnosti. Iako nekada deo andergraunda, i predmet mnogih tabua, (opet, u zavisnosti od žanra muzike), rejvovi su danas dosta prihvaćeniji, naravno, mnogi klubovi i festivali (pogotovo oni okrenuti tehnu) i dalje teže da ostanu poprilično zatvoreni za spoljašnju sredinu, ostanu u okvirima potpunog andergraunda, a samim tim izazivaju i veliku pažnju javnosti, ali se javljaju i mnoge neistine u vezi njih. Postoje žurke i festivali čija je lokacija uvek drugačija, i saznaje se 72 sata pred žurku tako što, ukoliko je dubinskom analizom vaših društvenih mreža utvrđeno da ste podobni da prisustvujete, dobijete samo GPS koordinate koje uglavnom vode duboko u šumu.
Prva asocijacija na rejv su mi elektronska muzika na nekom festivalu, svetla reflektora i verovatno 70% naduvanih/nadrogiranih ljudi...
Nekome koga zanima antropologija biće jasno kolika je širina ovog polja za istraživanje, a ukoliko te zanima antropologija rejva - sezona festivala i žurki na otvorenom upravo počinje, te su savršene prilike za terenski rad tu! Ipak, ne moraš nužno biti antropolog, dovoljno je da te ova tema zanima i da imaš oštro oko. Ako rejv (ili bilo koji društveni fenomen) želiš da sagledaš sa antropološkog stanovišta moraš biti spreman da ga pomno ispratiš i što bolje osetiš - drugim rečima učestvuješ. Naravno, to ne podrazumeva da moraš učestvovati u svim aktivnostima koje čak možda i nisu produkt same kulture rejva već ljudi koji imaju predstavu rejva za sebe i upravo zbog toga doprinose činjenici da rejv bude na lošem glasu. Baš zato, ne postoji realna empirijska osnova kako bismo rejv danas definisali kao deo mejnstrima, ali ni kao neku vrstu supkulture, koja podrazumeva određene poglede na svet.
Takođe, treba imati na umu da rejv nije samo predmet istraživanja antropologije, u nekim gore navedenim aspektima. Rejvom se kao društvenim fenomenom bave i druge društveno-humanističke nauke samo iz drugačije perspektive, koristeći drugačiji metod. Primera radi, sociologe će verovatno zanimati neki kvantitavni rezultati u vezi sa posećenošću, uzrastom, koherentnosti mase itd.
Rejv kao partijanje uz neki elektro, laserska svetla i valjda...čitava supkultura koja se iz toga razvila.
Da sumiramo, rejv jeste fenomen za sebe koji u sebe inkorporira mnošto najrazličitijih elemenata. Obzirom na to da okuplja mnoštvo ljudi, rejv možemo iznova i iznova tumačiti na različite načine, u zavisnosti od toga šta nam je kod rejva najzanimljivije i najzgodnije za analizu, u zavisnosti od pristupa. Ono što je bitno je da rejv namenjen svima koji vole zabavu, ples, opuštanje i elektronsku muziku. Uz to, jedino što je must jeste dobar provod!
Autorka: Jana Staniševski