Kružok na temu Ima li feminizma u modi?, to jest okupljanje manjeg kruga ljudi koji diskutuju o određenoj temi i problematici, održan je 24. aprila u prostorijama Umetničkog prostora U10 u okviru i organizaciji Belgrade Fashion Week-a i MILICA magazina. Razgovor je otvorila Marija Radaković, modna novinarka i moderatorka razgovora, dok joj je u moderiranju kružoka pomogla i Dunja Jovanović. Tema kružoka bio je trend feminizma u modi, a učestvovale su Ana Stefanović, modna novinarka, Aleksandra Lalić, dizajnerka i Katarina Lončarević, teoretičarka feminizma.
Aleksandra Lalić je istakla da se kroz modnu industriju simbolično može prikazati težnja za ravnopravnost, dok Ana Stefanović smatra da moda jeste ogledalo društva, da ona ne zadaje pravac, već da reflektuje samo društvo i pojave u njemu. Sam odnos feministkinja prema modi, ističe Katarina Lončarević, nije ni pozitivan ni negativan. Ženski marš i pokret #MeToo doprineli su tome da moda odreaguje na dati trend i da počne sa proizvodnjom majica koje podržavaju feminizam, kao politički pokret (jedan od mnogih velikih brendova koji je podržao ovu kampanju jeste Dior). Dovodi se u pitanje realna feministička strana ovih majica, koja, razmatrajući sve aspekte problema, ne postoji. U pop kulturi, brojne pevačice su se izjasnile kao feministkinje, poput Lord, Majli Sajrus i Bijonse. Tokom 2014. godine, u okviru MTV Video muzičkih nagrada, Bijonse je izvela svoju pesmu Flawless, sa feminističkom porukom, a deo koji je izvela je iz govora nigerijske feministkinje Čimamand Ngozi Adiči. Katarina je istakla da je feminizam delimično deo mejnstrim kulture, ali da i dalje mnoštvo žena i devojaka ne zna kome je to ta majica namenjena, ko treba da je nosi, ko ju je napravio i na osnovu čega. Potrebna je prethodna edukacija, da bi sve to prešlo u STAV, a ne samo deo trenda koji se nosi određene sezone. Takođe, učesnice su istakle da kada bismo sve bile feministkinje, Dior ne bi postojao. Pored trenda majica sa feminističkim natpisima, modni časopisi i magazini nisu u dovoljnoj meri odreagovali na dešavanja, to jest svi modni mediji nemaju kritički odnos ka modnoj industriji. Regionalni časopisi imaju veoma mali broj analitičkih tekstova godišnje, dok publika zaista postoji i željno ih iščekuje. Kada pričamo o dizajnu, Aleksandra je istakla da joj je prevashodno potrebna inspiracija i da smatra da odeća ne treba da bude glavni motiv koji će privlačiti muškarce, već da žene treba da kreiraju za sebe.
Na samom kraju kružoka, diskutovalo se o tome kako ni jedna modna kuća ne može da bude feministička, ukoliko eksploatiše žene, kao i o poziciji osoba sa invaliditetom u modi.
Za veoma kratak vremenski period, mlade, talentovane i svestrane učesnice kružoka, uspele su da na interesantan način prikažu ovu važnu temu, pričajući o modi kao veoma važnom političkom pitanju, posebno u kontekstu u vezi sa feminizmom i feminističkim pitanjima. Pak, ostalo je još tema o kojima treba da se priča, a ovaj kružok je bio jedan od odličnih uvoda u dalja istraživanja o feminističkom pokretu u modnoj industriji.