Šta su e-sportovi, kako je igranje igrica iz ubijanja vremena i jednog od najomraženijih hobija od strane roditelja preraslo u unosan posao i koliko to utiče na formiranje budućnosti mladih?
Video igre broje i po više od nekoliko desetina miliona igrača širom sveta, te je stoga organizovanje turnira i kompetitivno igranje bio sasvim logičan sled događaja. Formati video igara u kojima se održavaju svetska prvenstva su MOBA (Multyplayer Online Battle Arena), FPS (First Person Shooting), RTS (Real Time Strategy) i borilačke igre.
Razvoj e-sportova započinje ranih dvehiljaditih kada su veliku popularnst stekle video igre Counter strike i Warcraft. Televizijski programi počeli su sa prenosima turnira koji su ubrzo privukli veliki broj gledaoca, ali i igrača. Zajednice igrača su se širile, turniri su od lokalnih prerastali u regionalne, a potom i svetske. Worlds 2016, svetsko prvenstvo video igre League of legends može se pohvaliti sa 43 miliona posmatrača, dok je ovogodišnji Intel extreme masters održan u Poljskoj imao čak 46 miliona posmatrača onlajn.
Ovi podaci svedoče o veoma velikoj popularnosti e-sportova među mlađim generacijama, ali i o činjenici da su oni stvorili potpuno novo tržište. Nagradni fondovi na svetskim prvenstvima dostižu cifru i do milion dolara, a poznati klubovi koji se bave tradicionalnim sportovima počeli su da sastavljaju timove koji će ih predstavljati u ovoj novoj grani sporta.
Naravno, postavlja se pitanje šta su zapravo e-sportovi i mogu li se zaista nazivati sportovima. Ozbiljna polemika vodi se oko ovog termina. Glavni protiv argument jeste činjenica da sportovi podrazumevaju fiziču aktivnost, dok su igrači video igara gotovo potpuno pasivni. Video igre posmatraju se često sa prezirom, ali profesionalni gejming zahteva možda i više odricanja od uobičajenog sporta.
Profesionalni igrači video igara, gejmeri, sate provode u „treninzima“ što individualnim, što timskim (ukoliko je u pitanju timska igra), potom, budući da mnogo vremena provode za računarom propisani su im i treninzi u teretanama ne bi li održali fizičku kondiciju i britkost. Drugi deo se odnosi na mentalne procese. Od igrača se očekuju brzi refleksi, strategijsko planiranje i da budu uvek nekoliko koraka ispred protivnika te konstantno usavršavanje i iznalaženje novih tehnika, dakle iziskuje se psihička stabilnost i visoka inteligencija.
Iako većina roditelja ne bi želela da im deca jednoga dana za život zarađuje igrajući video igre, e-sportovi se nezaustavljivo šire. E-sportovi postali su način da se na manjim turnirima ili od strimovanja zaradi i više nego pristojan džeparac. Pojedine strimere na jutjubu igleda i do nekoliko stotina hiljada ljudi. Strimovi su zabavni zato što strimeri komuniciraju sa svojim gledaocima koji im često doniraju novac i pretplaćuju se na njihove kanale.
Video igre postale su značajan deo popularne kulture, one su, razume se, zadržale ono što je njihova osnova, a to je zabava! Godišnje se održi u svetu desetine konvencija koje okupljaju zaljubljenike u video igre i kosplej, održavaju se tribine i predavanja, promocije i takmičenja. Mladi širom sveta prihvataju i uživaju u ovakvom načinu provođenja slobodnog vremena. Ostaje nam da sačekamo i vidimo koliko će se „kultura“ video igara razviti i koliko će se zaista promeniti čovekovo shvatanje sporta, kulture i kreativnosti.
Autorka: Bojana Cvejanov