Dok sam razmišljala o tome šta ću sve nabrojati u ovom tekstu, ostala sam zatečena sopstvenim godinama. Možda zvuči kao da imam 30 godina, a ne 16, ali imam osećaj kao da sam još juče maštala o srednjoškolskim danima i svemu onome što me čeka u tom periodu života.
No, bilo kako bilo, u ovih 16 godina mog boravka na Zemlji, ponešto sam i naučila. Nije sve shvaćeno, niti će ikada biti i to je skroz okej.
1. Jedino ti roditelji žele uvek samo dobro.
Oni su naši, kakvi god da su. I vole nas, koliko god se nekad čini suprotno. Jedino su oni spremni ceo život da nam pružaju bezuslovnu pažnju i ljubav. To su naši koreni, to je naše poreklo i naše blago. Samo svaki dan da sednemo i izdvojimo 45 sekundi da izrazimo svoju zahvalnost, biće dovoljno da se jednog dana ne kajemo.
2. U redu je reći ne.
Još jedna stavka koju sam naučila jeste da je sasvim u redu reći ne. Ne znam šta je to toliko urokljivo i katastrofalno u vezi s tom rečcom, ali nekada ju je definitivno teško (nemoguće) izgovoriti. Ne želimo da se izdvajamo iz društva pa kad oni piju votku, moramo i mi piti votku, zar ne? U redu je odbiti i staviti sebe na prvo mestu u svom životu – jer je ipak to tvoj život. Ako ti se ne ide napolje, u bioskop, do šoping centra, pa nemoj ići! Poenta je da sam/a sebi budeš prioritet i nemoj da se bojiš da ćeš izgubiti prijatelje ili koga god takvim ponašanjem. Nećeš, nećeš izgubiti nikoga ko ti je (pravi) prijatelj.
3. Čitanje je važno.
Čitanje ne podrazumeva samo sedenje u udobnoj fotelji, ispijanje čaja i neobavezno prelistavanje štiva. Čitanje nije dosadno i pasivno, a još manje beskorisno. Kad god čitamo, mi na taj način usvajamo nove informacije, učimo nove stvari i širimo vokabular. Veoma je važno pronaći vreme za ovu, novim generacijama, ne tako zanimljivu, delatnost.
4. Trud se uvek isplati.
Iako je ovo shvatanje za neke veoma diskutabilno, ja se do sada nikada nisam uverila u suprotno. Istina, nepravda postoji i uvek će je biti, ali smatram da time ne treba da se bavimo i da razmišljamo na način kako smo „oštećeni“ od strane nekoga ili nečega, jer nije na nama da sudimo o tome. Takođe, mislim da i kada imamo osećaj da nam je učinjena velika nepravda, da je to samo trenutno stanje i da će posle izvesnog vremena doći sve na svoje mesto. Verujem u determinizam i jednostavno težim uvek ka boljem, jer uvek može bolje.
5. Hedonizam je precenjen.
Da, lepo je nekad (u 99% slučajeva je lepo da se ne lažemo) dići noge na sto, uključiti tv ili pustiti najnoviju epizodu omiljene serije na laptopu i pretvoriti se u sastavni deo sofe na narednih nekoliko sati. I u redu je presedeti ceo dan igrajući igrice na računaru ili nekoliko dana ne raditi apsolutno ništa što je u vezi sa našim svakodnevnim obavezama. Ali nije u redu u potpunosti se prepustiti neradničkom načinu života. Da bismo stvarno umeli da cenimo slobodno vreme i opuštanje, smatram da je potrebno da se potrudimo i istrošimo u školi, na fakultetu ili poslu. Sve što je prekomerno i konstantno ubrzo postaje dosadna rutina, bez imalo svoje draži (koju itekako poseduje). B a l a n s.
6. Ponekad treba zadržati mišljenje za sebe.
Kada je reč o ovoj stavci mislim da nema potrebe za nekim preteranim objašnjavanjem. Jednostavno treba proceniti kada možemo i koliko je poželjno da iskažemo svoje mišljenje, kao i kada je bolje da ga zadržimo za sebe, sve u zavisnosti od situacije. Drugim rečima – treba naučiti kontrolisati se.
7. Sreću ne treba pasivno čekati.
Uvek me je čudilo kako je većina ljudi spremna da upropasti svoj život zbog toga što ih je neko ostavio, napustio, razočarao itd. Slažem se da je divan osećaj kada se osećaš voljeno i sigurno pored neke osobe, ali takođe mislim da nema lepšeg osećaja na svetu od onog kada se pronađeš u nečemu i shvatiš da si lično ti odgovoran za svoju sreću. Moraš upoznati sebe, otkriti šta je to što voliš i ne voliš, u čemu uživaš i pronalaziš mir. Jer svi ćemo jednog dana biti prepušteni isključivo sami sebi i u takvoj situaciji će nam jedino preostati da crpimo inspiraciju iz onoga što volimo i što zavisi jedino i samo od nas. Tako da radite na sebi, pronađite se i neće vam trebati dečko/devojka da bi vaš život dobio smisao.
8. Sve što je trenutno „moderno“ ne mora da znači da je dobro.
Ova stavka se preklapa sa drugom stavkom. Mislim da ni o ovome ne treba puno da se polemiše. Treba imati svoj ukus i svoj stil, bez obzira da li se to nosilo/radilo/slušalo pre 30 godina ili je po poslednjoj modi. U više slučajeva su simpatičniji oni koji se na neki način izdvoje od mora jednoličnih ljudi koji kao da se međusobno takmiče. Tako da, ne trebamo se stideti sebe i moramo biti slobodni da iznesemo svoju suštinu na najbolji mogući način.
9. Čini kako osećaš.
Mislim da je poprilično samoobjašnjiva rečenica iznad, ali da pojasnim. Treba da težimo ka tome da u životu radimo ono što volimo, jer koliko god to bilo neperspektivno (možda) toliko je to jedini smer u kojem treba da se krećemo. Ako nešto volimo radićemo na tome sa više želje i entuzijazma. Samo je bitno biti strastven u vezi sa nečim, pa makar to bilo skupljanje plastičnih ambalaža po keju. You do you.
10. Suze su ok.
Plakanje je češće dobra stvar nego loša i, s vremena na vreme, svima potrebna.
11. Empatija, kulturno izražavanje, stid i doza pomalo misterioznog šarma se još uvek cene.
Koliko god godina imali, nikada neće biti razumljivo i prihvatljivo da nekoga omalovažavamo, ismevamo, budemo napadni, prosti i bezobrazni.
12. Granice vlastitih mogućnosti se nalaze u našoj glavi.
Kao što i sama rečenica kaže – sami sebi postavljamo ciljeve, samim tim treba da imamo svest o tome kolike su naše mogućnosti i nikada ne trebamo da osporavamo tu činjenicu kada naiđemo na prepreku. Upravo tada dolazimo do njene suštine.
13. Treba poštovati tuđe vreme.
Mnogo puta sam se susrela sa ljudima koji žele drugima dati do znanja da su „bitni“ tako što će ih, žargonski rečeno, „staviti na čekanje“ u bilo kom smislu. To je apsolutno apsurdno shvatanje. Smatram da su takvi ljudi prvenstveno nesigurni u sebe, a potom i svoje postupke.
14. Dostojanstvo možemo jedino sami sebi oduzeti.
U životu u svemu treba imati granice. Kada ih jasno postavimo prvo sebi, pa onda i drugima, nikada nećemo doći u situaciju da se osećamo poniženo.
15. Mens sana in corpore sano.
Ili na srpskom – u zdravom telu, zdrav duh. Možda ova stavka i nije baš omiljena ljubiteljima slatkiša i grickalica ali je izuzetno, i z u z e t n o, bitna. Ukoliko nemate zdravstvenih problema, nemojte dozvoliti sebi da izgledate onako kako ne želite samo zbog toga što ne umete reći to famozno NE! Radite na svom telu, neterajte se pa, ukoliko ne trenirate ništa, barem jednom nedeljno izdvojte vreme i istrčite, uradite vežbe za noge, ruke, stomak...makar oko ovih stvari možete lako pronaći motivaciju.
16. Uživaj u godinama u kojima si sad.
Ne treba se nervirati oko malih stvari, a često ni one velike nisu toliko velike koliko mislimo da jesu. Vreme brzo prolazi i umesto nerviranja u sobi, bolje je izaći napolje na kafu sa nekom dragom osobom, pročitati dobru knjigu ili uvesti neku novinu u život. Na kraju dana, jedina stvar koja je bitna je sreća.
Autorka: Sara Kajtes