Jajoi Kusama je konceptualna umetnica i spisateljica, rođena u Japanu 1929. godine. Njene radove možete prepoznati po psihodeličnim notama, konstantnim ponavljanjem jarkih tufni i minimalizmu. Takođe, prepoznaćete je i po vrlo upečatljivom stajlingu, sa drečavo crvenom perikom i krupnim tamnim očima.
Opus njenih dela i instalacija podrazumeva skulpture, filmove, kao i knjige, ali i fotografiju. Svojevremeno se bavila i dizajniranjem odeće. Posedovala je radnju u Šestoj aveniji gde je prodavala ekscentričnu odeću koju je sama krojila i šila. Najupečatljiviji odevni predmeti koje je izlagala su imali rupe na mestu grudi, zadnjice ili genitalija. Takođe, dizajnirala je venčanicu za dvoje povodom izložbe „Homoseksualno venčanje” godine 1968. Uporedo sa tim, izradila je slične haljine u koje je moglo da stane nekoliko osoba, za grupni seksualni odnos. Eksplicitno je izražavala svoju (a)seksualnost preko odeće koju je nosila, ali to nije radila da bi veličala seks i strast u kojoj bi trebalo da uživa. Naime, Kusama je tvrdila da se plaši seksualnog odnosa. Kada je bila dete ušla je u sobu svojih roditelja kada je njen otac imao odnose sa ljubavnicom. Godinama je apstinirala i iskazivala svoju seksualnost kroz odeću koju je nosila.
Svoju karijeru je započela serijom slika baziranih na apstraktnom ekspresionizmu pedesetih godina u Njujorku. Fokusirajući se pak na izradu skulptura i instalacija, Kusama postaje jedna od prvih umetnica koja se bavila avangardnom umetnošću i pop-artom. Kritičari njene radove doživljavaju veselim i razdraganim, međutim njene slike su posledica njenog psihičkog oboljenja. Kroz halucinacije, koje inače doživljava od svoje desete godine, Jajoi Kusama izražava svoj unutrašnji nemir tačkama i jarkim bojama. Bavljenje umetnošću je jedino oslobađa od bolesti, kako napominje u svakom intervjuu.
Tokom života u Americi jedva je sklapala kraj s krajem bezuspešno pokušavajući da proda neki od svojih radova. Njena umetnost nije bila prihvaćena, iako je uticala na mnoge pop-art umetnike tog doba. Kusama se nevoljno vratila u Japan i njegov konzervativni mentalitet. Bolest i halucinacije su postale još snažnije i netrpeljive, s obzirom na to, odlučuje da se sama prijavi u duševnu bolnicu u Tokiju, gde i danas živi. Uprkos tome što je hospitalizovana, svojom voljom, nikada nije prestala da se bavim umetnošću. Dozvoljeno joj je odlaženje u njen atelje nedaleko od bolnice jednom dnevno, kao vid terapije i borbe protiv opsesivne neuroze.
Paradoksalno, počinje da zarađuje na svojim radovima tek kada je počela da živi u duševnoj bolnici. Njeni radovi postaju cenjeni i opšte prihvaćeni od strane kritičara, čak i u konzervativnom Japanu tih godina. Počela je da sarađuje i sa dizajnerskom kućom Luis Vitton. Čak su izložili njene radove u Muzeju moderne umetnosti, u Njujorku, istom muzeju u kojem su joj trideset godina pre zabranili da održi performans.
Jajoi Kusama je 2014. godine proglašena za najpopularnijom umetnicom na svetu. Ponovo oživljeni interesi za nju i opus njenih radova u njoj bude samo inspiraciju i želju da stvara više. Nedavno, Kusama je osnovala fond za širenje njene umetnosti kada je više ne bude.
”I think I will be able to, in the end, rise above the clouds and climb the stairs to Heaven, and I will look down on my beautiful life.”
Yayoi Kusama
Autorka: Teodora Janković