Postoji ona čuvena floskula „Vreme će pokazati“. Ako želimo da u potpunosti sagledamo nešto što je bilo, trebalo bi pustiti da to vreme proteče pa da tek onda, sa bezbedne distance, analiziramo pređašnje događaje.
Generacija rođena osamdesetih danas se uveliko bori sa trećom decenijom. Čini se da je ciljna grupa novog hita kuće Netflix poprilično jasna.
Osamdesete su bile mesto sastanka najboljih horora. Stecište dobrih autora i producenata je naravno bio Holivud koji je dao šansu Karpenteru, Spilbergu i naravno velikom Stivenu Kingu. Može se reći da je prva sezona (8 epizoda) pravi mali omaž navedenim stvaraocima.
Cela slika osamdesetih je tu, kolorit, razvijanje tehnologije, BMX, automobili te epohe, poslednji odsjaj rokenrola, postpank i pojava elektronske muzike. Vreme odigravanja je baš pre nego što su video igre uzele maha, klinci su istraživali okolinu, znali svaki pedalj svog gradića, ljudi su se poznavali, tračevi su bili aktuelni.
Dramaturški posmatrano, serija je pravo malo remek delo ispisano gledljivim rukopisom svojstvenom Karpenteru i Spilbergu. Sve je jednostavno, ako raskrstite sa prizemnošću i pustite mašti na volju.
Mali Vil već u prvoj epizodi, posle partije uzbudljive društvene igre, misteriozno nestaje, naočigled svih, čak i naivnog gledaoca. Istraga je trostruka. Najintenzivnije i najstrastvenije Vila traže tri drugara, Lukas, Majk i Dastin inače odigrani previše šarmantno. Njih trojica čine neverovatan spoj. Lukas je prizeman, pribegava logičkim zaključcima. Majk je čist emotivac, pa u korelaciji ova dva lika često možemo videti sukob racio vs. emocio. Dastin je sveznalica i ponekad se čini da je tu da klinačko fantaziranje približi publici, a u stvari je „plavi šlem“ služi da pomiri prethodnu dvojicu i da pravilno obradi informacije.
Drugu istragu koja je striktno intuitivna vode majka nestalog Vila (sjajna Vinona Rajder) i lokalni šerif zanimljivog profila. U početku prikazivan kao lokalna lola, dok se kroz razvoj serije, suptilnim fade-back prikazuje njegova lomljiva prošlost. Može se reći da šerif u potpunosti prepustio zajednici, jer je sa svojim životom završio. Vilova majka, paranormalno komunicira sa svojim sinom i to preko električne energije. Tvorci serije su se u potpunosti posvetili zvucima, dolaska i nestanka električne energije.
Treća istraga je traganje nečeg što motri na sve nas, a to je država. Suveren koji pazi na svoje stanovništvo, spreman je da pribegne malim zlodelima za blagostanje čitave zajednice. Država se oslikava kroz uniformisana lica državne bezbednosti koja sabotiraju istragu lokalnog šerifa. Sve te zloće, dovedene od strane apsoluta, borave u misterioznoj laboratoriji u kojoj se stvara oružje protiv komunista. Država je predstavljena u negativnom kontekstu, a za to postoje itekako veliki razlozi, krijući se u epohi koja se oslikava.
Sjedinjene Američke Države stvarale su virtualne neprijatelje, pretvarajući svakog stanovnika u paranoida, aktuelizirajući svoju spoljnu, osvajačku politiku. Oružje i moć države, otelotvoreno je u liku neverovatne devojčice Eleven, koja je oružje družine dečaka.
U pozadini ovog sukoba interesa, gledamo ljubavni trougao, Džonatan-Nensi-Stiv. Džonatan (omiljeni lik publike može se reći) je stariji brat nestalog Vila kome je nametnuto da se stara o porodici. Između Džonatana i Nensi se osećaju varnice, ali Nensi bira društveno određenu ulogu, punu poroka i provoda. Na kraju tog ćorsokaka stoji Stiv, glavni frajer u školi, koji Nensi ponižava u više navrata.
Nova sezona, najavljena je za 27. oktobar, verovatno donosi borbu sa novim čudovištem, Hidrom. Ona se pojavljuje u zadnjoj epizodu u novoj kampanji društvene igre.
Vil je takođe misteriozan jer nije raskrstio sa svojom prošlošću. Kraj serija mnogo podseća na radnju kultnog filma Alien.
Stranger things, predstavlja pravo osveženje u serijskom obilju današnjice. Potrebno je nešto pitko, a ponovo dovoljno komplikovano da zaokupi našu pažnju.
Autor: Bogdan Panajatovski