Sredinom devedesetih godina video igre doživele su pravi bum. Grafika i priče postajale su sve kvalitetnije, a igre su privlačile sve veći broj ljudi. Dva najjača konkurenta u ovoj kategoriji bili su naravno Nintendo i Sega. Već tada se javila potreba za uređajima koji će igrača preneti u svet igre i stvoriti potpuno realno iskustvo. Nintendo, koji je danas jedan od najvećih proizvođača konzola i video igara, kreirao je uređaj koji možemo smatrati pretečom današnjih vr uređaja. Ova konzola zvala se Virtual boy i prva je tehnologija ove vrste koja se masovno proizvodila, međutim daleko je od onoga što danas nazivamo virtuelnom realnošću.
VR je skraćenica za virtuelnu realnost, a od 2016. godine ova tehnologija počinje da zauzima sve više prostora u industuriji zabave, ali nalazi i svoju primenu u medicini, arhitekturi, psihologiji, a koristi se i u vojne svrhe. Odrednica virtuelna stvarnost odnosi se na kompjuterski izmenjen ambijent koji osoba doživljava stavljanjem vr uređaja na glavu. VR uređaj sadrži par sočiva, ekran koji odašilje sliku i senzore koji prate pokrete glave i tela. Postoje razne vrste uređaja, neke sa integrisanim ekranima kao što je Oculus rift i uređaji sa sočivima, a ono što odašilje sliku je pametni telefon. U ovu vrstu spaga Google cardboard i Samsung VR gear.
Oculus rift prvobitno je bio namenjen tržištu video igara. Ovaj gedžet omogućava igračima da potpuno utonu u svet igre. Sve one igre koje su zasnovane na pogledu iz prvog lica sada imaju mnogo veću draž i pružaju sasvim drugačiji osećaj. Senzori prate pokrete glave za čitavih 360 stepeni, a kašnjenja su minimalna. Ovaj uređaj još uvek je u razvoju, ali već sam prototip pokazuje sjajne rezultate. Igrači su prihvatili novu igračku, a kompanije koje proizvode video igre spremno su dočekale ovu inovaciju.
Pored video igara VR uređaji uzeli su učešće u vojnim treninzima, te se koriste za simulacije letova i druge vežbe. U psihologiji koriste se za lečenje raznih fobija i anksioznosti. Uz pomoć ovih spravica uspešno se leči strah od visine, skučenog prostora, gužve i druge vrste fobija.
Ova tehnologija se još uvek razvija, ali sve velike kompanije ulažu mnogo novca u njen razvoj. Inovacije koje donosi još uvek se ne mogu u potpunosti predvideti, ali uspevamo da ostvarimo ono što je smatrano fantastikom pre samo dvadeset godina.
Budućnost nam stiže velikom brzinom, a o tome šta će se sve desiti u malo daljoj budućnosti pisali smo ovde.
Autorka: Bojana Cvejanov