foto: https://coffeegeek.tv/
Kafa i čaj su postali neizostavni deo našeg života. Uz šoljicu čaja ili kafe se prave planovi, vode važni razgovori i započinju prijateljstva, a neretko se donose male i velike odluke. Danas ću te povesti na putovanje kroz istoriju čaja, uzmi brzo šoljicu tvog toplog napitka u ruke i putovanje može da počne.
Čaj potiče iz Kine. Legenda kaže da je kineski car Shen Nung 2737.god pre Hrista pre pića kuvao vodu, listić sa obližnje grane se odlomio i upao u vodu koja je ubrzo postala tamnije boje, radoznali car je probao i ostao oduševljen novootkrivenim napitkom. Veruje se da su među prvima čaj konzumirali budistički monasi koji su ga koristili kao napitak meditacije koji pospešuje telesni mir i budi duhovnu energiju. Indijski yogiji su, da bi ublažili gorak ukus crnog čaja, uz mleko dodavali med, cimet, đumbir, karanfilić, dok su tibetski monasi smatrali da ih so i maslac u čaju mogu održati budnim. Čaj se ubrzo iz Kine širio preko Japana, Arapskih zemalja, Holandije, Rusije, Engleske i Amerike preko kojih je dalje rasprostranjen po svetu. Svaka zemlja ispijanje čaja pretvara u pravi ritual. Tri osnovne vrste čaja su crni, zeleni i oolong.
U Kini ispijanje čaja predstavlja pravi ritual, a ceremonija za konzumiranje čaja je posebna - koriste se minijaturni delovi i male šoljice iz kojih se čaj ispija iz tri gutljaja sa tri prsta koji simbolizuju balans uma, tela i duha. Napitak se najčešće priprema sa oolong čajem i planinskom vodom bez dodatka. Svaka vrsta čaja podrazumeva specifičan pribor i set za pripremu. Najčešće se koriste beli, žuti, crni i zeleni čajevi. Po načinu pripreme ritual ispijanja čaja u Indiji sličan je onom u Kini. Za razliku od Kine, Indija je karakteristična po mashala čaju koji se sastoji od crnog čaja u kombinaciji sa cimetom, đumbirom, muskatnim oraščićem, biberom, karanfilićem i kandominom. Ako se kod nekog Indusa zateknete u jutarnjim satima, čaj će biti među prvim đakonijama kojim će vas poslužiti, jer ga najviše konzumiraju u jutarnjim časovima. Za Japance priprema čaja predstavlja pravi ritual, koji traje više od jednog sata, priprema se u bambusovim posudama i metlicama, gde se mešaju voda i sprašeni čaj. Služi se u porcelanskim posudama. Za većinu stranaca to je neshvatljiv proces. U Pekingu gost u znak zahvalnosti ustaje i obema rukama prihvata šoljicu čaja. Ako želi još čaja, ne sme ispiti ceo napitak, već ostaviti malo u šoljici, a ako pak ispije ceo napitak to je znak da ne želi više (sličan običaj vlada na jugu naše zemlje samo što se odnosi na aperitiv ili hranu). Uz čaj obično služe čajni keks.
U Maroku se tradicionalno konzumira čaj gunpowder koji potiče iz Španije, a u osnovi je kineski zeleni čaj s dodatkom nane. Priprema se tako što se listići čaja preliju ključalom vodom i ostave da odstoje 15-ak minuta. Kad se ocedi začini se listićima nane, a zbog svog oporog ukusa služi se uz veliku količinu šećera. Uglavnom se pije vruć, služi se u visokim staklenim čašama i sipa se s visine, kako bi se temperatura čaja prilagodila temperaturi tela. Sličan ritual ispijanja čaja postoji i u Tunisu.
Za Turke je karakteristično da čaj služe u malim staklenim čašama ispod kojih se nalazi metalni tanjirić, da ne bi opekli prste tokom konzumiranja. Turski čaj nosi naziv “rize čaj“ a ime je dobio po regiji u kojoj se uzgaja, koja se nalazi na obalama Crnog mora.
Za Rusiju je karakteristično da se čaj priprema u samovaru – metalnom kazančiću u kom se greje voda, a na vrhu se nalazi porcelanski čajnik u kom se pravi jak čaj. Ovaj način pripreme omogućava svakom ljubitelju čaja da sam odredi njegovu jačinu. Čaj ima specifičan ukus i miris, a obično se pije sa kriškama limuna i zaslađen džemom.
Britanci su u velikoj meri zaslužni za običaj ispijanja čaja. Portugalska princeza koja se udala za Čarlsa II u miraz je donela i sanduk čaja. Britanci su uvozili crni čaj koji je bio jačeg ukusa, pa su uz med i šećer dodavali i mleko, po čemu su i danas poznati. Takođe, u ovoj zemlji nastao je izraz „čaj u pet“. Kišni dani na dvoru bili su veoma dosadni, trebalo je nečim prekratiti vreme od oskudnog ručka do obilne večere. Vojvotkinja Ana Bredford nemogavši da dočeka večeru, tražila je da joj uz čaj donesu i krišku hleba. Od tada se bogata aristokratija nadmetala za što bogatiju trpezu, koja je bila izraz njihovog imovinskog stanja. Običaj ispijanja čaja ubrzo su prihvatili i obični građani.
U Americi se najviše konzumiraju hladni instant čajevi. Instant čajevi izrađeni su od suvih ekstrakta lekovitog dela ili sa dodatkom aroma. Pripremaju se kao Ledeni čajevi, mogu biti u prahu i granulama. Ledeni čaj prvi put se služio na svetskom sajmu St. Louis gde je Englez Richard Blechynde sipao čaj u čašu sa kockicama leda, kako bi se rashladio.
Velika Britanija je jedina evropska zemlja u kojoj više od 75% ljudi voli da konzumira čaj više nego kafu, a Rusija i neke zemlje Bliskog istoka takođe daju prednost čaju. U svetu se dnevno popije približno 2,5 milijardi šoljica čaja.
Autorka: Mima Ryan