Već smo pisali o tome gde su snimani neki od najpoznatijih naših filmova, a sada ti predstavljamo poznate svetske filmske lokacije. Koji su to gradovi i gde se nalaze ulice, restorani, kafići, zgrade, stanovi, kuće, vile, u kojima su se odvijale poznate filmske scene? Koliko drugačije izgledaju u stvarnosti, u odnosu na film?
Neki gradovi su, jednostavno, po svojoj strukturi stvoreni za snimanje filmova i bezvremenske scene.
Rim – prepun topline, dinamike, enigmatičnih legendi, bogate istorije i arhitekture. Noseći s razlogom pridev „večni“, privukao je producente filma „Da Vinčijev kod“, po istoimenoj knjizi Dena Brauna. Koju deceniju ranije, posetili su ga Gregori Pek i Odri Hepbern radi snimanja filma „Praznik u Rimu“. Slavi Barokne fontane u Rimu doprineo je upravo film – i to „La Dolce Vita“ Federika Felinija iz davne 1960. godine, za koji je i dobio Zlatnu Palmu na Kanskom festivalu.
Prag – grad koji, takođe, opravdano nosi lep epitet, „zlatni“ kao da je stvaran i građen, tokom svoje duge istorije, baš za snimanje filmova. U ovom gradu snimani su filmovi poput „Casino Royale“, „Oliver Twist“, „Blade 2“, „Mission Impossible“... Ipak, činjenica da se i Miloš Forman odlučio za snimanje filma „Amadeus“ baš u prestonici Češke, svedoči o umetničkoj atmosferi kojom ulice ovog grada zrače.
Liverpul – grad koji nosi u sebi mističnost je odlično mesto za snimanje upravo takvih filmskih scena. Sve to je vrlo verovatno baš zbog poznatih dokova, koji izgledaju baš kao da je XIX vek. Upravo to je verovatno navelo Gaja Ričija da ovde snima „Sherlock Holmes“-a. Pored ovoga, snimani su i filmovi o Betmenu „The Dark Knight“ (2008.), i „Harry Potter and The Deathly Hallows“, ali i nešto stariji, kao npr. film sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi, „On the Waterfront“ (1954.)
Kvinstaun, Novi Zeland – kultni „Gospodar prstenova“ sniman je upravo na ovom bajkovitom mestu, kao stvorenom za epske scene kakve postoje u ovom filmu. Tom utisku sasvim sigurno doprinose kristalno čisto jezero Vakatipu i planine Ben Lomond. U ovom gradiću gostovao je i Hju Džekmen radi snimanja filma „X-Men Origins: The Wolverine“.
Peking – Bernardo Bertoluči je napravio sasvim prirodan izbor: film o poslednjem vladaru Kine smestio je upravo u njegovo istorijsko mesto. „The Last Emperor“ snimljen unutar legendarnog pekinškog Zabranjenog grada, koji je bio rezidencija svim vladarima iz dinastija Ming i Ćing. Za ovo ostvarenje, Bertoluči je osvojio Oskara.
Vadi Rum pustinja, Jordan – poznata i kao Dolina Meseca. U ovoj pustinji snimljen je 1962. kultni klasik „Lorens od Arabije“. Kasnije, 2000. godine, snimana su ostvarenja „The Red Planet“ i nastavak Transformersa „Revenge of The Fallen“, gde je prikaz ove pustinje poslužio kao Egipat. Ovu pustinju odlikuju fascinantni detalji poput Sedam stubova mudrosti, a verovatno zbog crvenkastog tona njenog peska je privlačna lokacija za snimanje naučno fantastičnih ostvarenja, poput: „The Prometheus“, „The Last Day on Mars“, „The Martian“.
Almerija – lučki grad smešten na jugoistoku Španije, zbog svog mediteranskog položaja je naveo režisere poput Ridlija Skota da svoje biblijsko-epsko filmsko ostvarenje „Exodus: Gods and Kings“ snimi upravo na andaluzijskom tlu. Pored toga, snimani su ekstravagantni filmovi poput „Kleopatre“, „Wild Wild West“, „El Cid“, „King of Kings“.
Tokio – dok gledate moderni klasik „Izgubljeni u prevodu“ iz 2003. godine, prosto i vi poželite da se nalazite u japanskoj prestonici i da se izgubite u beskraju neba ovog grada, posmatrajući ga sa nekog nebodera... A kad siđete na ulice, nalazite na savršenu mešavinu ultramodernog, digitalnog, tehnološkog sa tradicionalnim elementima ovde drevne azijske zemlje. Deo filma „Babel“ sniman je u Tokiju.
Pariz – još jedan „grad sa epitetom“, grad svetlosti; mnogim filmovima koji su u njemu snimani, „pozajmio“ je samo zrak svoje svetlosti i učinio ih slavnima. U ovom gradu rodila se ljubav između likova koje su tumačili Nikol Kidman i Juan Mekgregor („Moulin Rouge“). Žan Pol Belmondo snimio je šezdesetih godina „Do poslednjeg daha“, a Amelija Pulen je doživljavala svoju „čudesnu sudbinu“.
Autorka: Tijana Papović