Fizičar i saksofonista Stefon Aleksander u svojim brojnim javnim predavanjima kao i knjizi "Džez fizike" zagovara ideju da Albert Ajnštajn i Džon Koltrejn imaju dosta toga zajedničkog. Aleksander posebno skreće pažnju na takozvani “Koltrejnov krug”, koji podseća na ono što bi bilo koji muzičar prepoznao kao “kvintni krug”, ali koji sadrži Koltrejnove sopstvene inovacije. Koltrejn je svoj crtež predao saksofonisti i profesoru Jusefu Latifu 1967. godine, koji ga je uključio u svoj čuveni tekst “Riznica skala i melodijski obrasci”. U tom tekstu Latif, kako što piše i u svojoj autobiografiji, vidi Koltrejnovu muziku kao “duhovno putovanje” koje “obuhvata probleme bogate tradicije autofiziopsihičke muzike”, i smatra da je Aleksander video “isti geometrijski princip koji je podstakao Ajnštajnovu” kvantnu teoriju.
Čak i opis deluje adekvatno. Muzičar i bloger Roel Holander ističe, “Telonijus Monk je jednom rekao 'Svi muzičari su nesvesno i matematičari. Muzičari kao što je Džon Koltrejn zaista su bili svesni matematike u muzici i svesno su je primenjivali u svojim delima”.
Koltrejn je takođe bio veoma svestan Ajnštajnovog rada i voleo je da često razgovara o tome. Muzičar David Amram pamti da mu je genije Velikih Koraka govorio da je “i sam pokušavao da uradi tako nešto u muzici”.
Holander pažljivo analizira Koltrejnovu matematiku u dva teorijski bogata eseja, od kojih se jedan generalno odnosi na Koltrejnovo delo “Muzika i geometrija” a drugi specifično na Koltrejnov “Tonski krug”. Koltrejn nije mnogo u javnosti govorio o intenzivnom teorijskom radu koji stoji iza njegovih najpoznatijih kompozicija, verovatno zato što je želeo da one govore same za sebe. On je voleo da se izražava filozofski i mistično, pokazujući podjednaku fasciniranost kako naukom, tako i duhovnim tradicijama svih vrsta. Koltrejnov poetski način govora zaveštao je izvođačima njegovih dela širok spektar načina na koje se može posmatrati njegov krug, kao što je i džez muzičar Korej Mvamba otkrio kada je neformalno ispitao nekoliko drugih muzičara na Fejsbuku. Klarinetista Arun Goš je, na primer, u Koltrejnovim “matematičkim principima” video “muzički sistem koji je u vezi s božanskim”. To je sistem koji, kako on smatra, koji "deluje veoma islamski."
Latif se slagao sa ovim, a može biti da postoji i još nekoliko osoba koje su razumele Koltrejnov metod bolje nego što je on sam. On je godinama blisko sarađivao sa Koltrejnom i ostao je zapamćen nakon njegove smrti 2013. godine kao kolega, pa čak i mentor, posebno u svom ekumenskom prihvatanju teorije i muzike iz celog sveta. Latif je čak tvrdio da bi se Koltrejnovo kasno životno remek-delo “Vrhovna ljubav” možda nazivalo “Vrhovni Alah” da nije postojao strah od “političke reakcije”. Nekima ova tvrdnja može zvučati tendenciozno, ali ono što možemo videti u širokom spektru odgovora na Koltrejnovu muzičku teoriju, tako dobro spakovanu u njegov crtež, jeste da je njegovo viđenje, kako piše Latif, "muzičke strukture" za njega bilo koliko naučno otkriće, toliko i religiozno iskustvo. Za Koltrejna su i jedno i drugo predstavljali intuitivne procese nastale, kako piše Latif, “u mislima muzičara, apstrahovanjem iz iskustva”.
Autor: Džoš Džouns
Prevod sa engleskog: Ana Ivanov
Izvor: Open Culture