Da li znaš šta znači prokrastinacija?
Ako prvi put čuješ za ovaj pojam, ne daj da te to zavara, prokrastinacija ti je bliža nego što možeš da zamisliš.
Ova fensi reč ni manje ni više služi da označi pojam odlaganja. Najčešće odlažemo neke obaveze koje u nama izazivaju određeni stepen neprijatnosti ili teskobu (anksionznost) u zamenu za manje neprijatnu radnju u nadi da će svaki sledeći dan biti pogodniji za obavljanje one koju smo odložili.
Svako od nas je barem jednom došao u ovakvo iskušenje. Sigurno ti se barem jednom desilo da pišeš domaći za školu u poslednjem trenutku ili nešto slično tome.
Da li si znao da oko 20% ljudi spada u hronične odlagače posla? I dok mnogi u prokrastinaciji vide opasnost od loših rezultata i posledice na dalje razvijanje karijere, neki prokrastinaciju ne vide kao jedini i osnovni izvor problema. Nasuprot tome, dok je izvestan procenat uspešnih ljudi naviknut na redovan rad, dobar deo takođe uspešnih ljudi spada u tzv. kampanjce.
Po mišljenju psihološkinje Mary C. Lamia, emocije igraju krucijalnu ulogu u ljudskoj motivaciji. Ljudi su motivisani da urade nešto u onoj meri u kojoj su spremni da uključe pozitivne a isključe negativne emocije. Oni koji su skloni prokrastinaciji su motivisani emocijama koje se aktiviraju neposredno po približavanju roka dok su s druge strane, ljudi koji su naviknuti na redovan rad bivaju motivisani samim zadatkom koji automatski izaziva određene emocije.
Takođe, ukoliko prođe rok, neuspeh koji sledi nije rezultat prokrastinacije. Nasuprot usprešnim prokrastinatorima postoje ljudi koji se izlažu neuspehu i koji često nisu motivisani svojim emocionalnim reakcijama da završe zadatak budući da se rok približava. Iako su ovi ljudi itekako skloni tome da za svoj vlastiti neuspeh krive upravo prokrastinaciju, pravi razlog za njhov neuspeh je često uzrok dubljih emotivnih kontradikcija koje negiraju. Tako da, zaključuje ova psihološkinja, prokrastinaciju ne bi trebalo upoređivati sa neuspehom, kao što ni delovanje ,,na vreme’’ ne treba nužno povezivati sa uspehom.
I dalje ostaje pitanje, ukoliko smo u velikoj meri skloni odlaganju, kako da ovu naizgled lošu naviku preokrenemo u potpunosti u svoju korist?
Koliko god odgovor zvučao sarkastično, tajna je u dobroj organizaciji. Dobro organizovana iliti struktuirana prokrastinacija iziskuje dva koraka.
Prvi korak jeste uspostavljanje hijerarhije među obavezama, od ,,najbitnijih’’ do najmanje bitnih. Ovi manje bitni zadaci mogu biti bilo šta, zapravo nešto što inače ne bi radili da ne postoji nešto primarnije od toga u tom trenutku. Tako prokrastinacija nikada ne podrazumeva apsolutni nerad. Obavljanje manje bitnih zadataka je i dalje rad, i manje bitni zadaci takođe predstavljaju posao.
Ova hijerahjija nam je neophodna iz razloga što kada ona ne bi postojala i kada bi se na našoj listi nalazilo samo nekoliko stvari, podjednako važnih, izbegavanje istih bi podrazumevalo da ne radimo apsolutno ništa.
Drugi korak jeste mudar odabir tih nekoliko „najbitnijih” obaveza koje će se nalaziti na vrhu naše liste. Idealna situacija bi podrazumevala da pre svega to budu zadaci koji imaju krajnji rok (ali ga zapravo nemaju) i da su zaista izuzetno bitni zadaci (a zapravo nisu).
Istina da struktuirana prokrastinacija definitivno iziskuje savladanu veštinu samoobmanjivanja ali na kraju krajeva, prokrastinatorima je ova veština i više nego poznata s tim što, loše strane prokrastinacije na ovaj način postaju nešto što je pre svega lično a onda i društveno korisno.
Izvori:
Getting things done, procrastinating or not
How to procrastinate and still get things done
Autorka: Jana Staniševski