Čik, nabrojte nekoliko sela u Španiji! Može i u Češkoj. Ili Grčkoj, Rusiji? Sve nam je to prilično daleko i nepoznato i upravo je to i glavno značenje izraza španska sela. Ipak, zbog čega baš španska, a ne grčka, ruska, kineska?
Poreklo izraza španska sela nalazimo u Nemačkoj. U srpski jezik ovaj izraz stiže zajedno sa Geteovim romanom Jadi mladog Vertera. Početkom dvadesetog veka, kada je knjiga prevedena u svakodnevni govor ušao je i frazeologizam. Smatra se da je sam izraz nastao stapanjem dvaju izraza koja su bila u upotrebi u Nemačkoj u XVIII veku, a oba su označavala nepoznate, daleke i teško razumljive stvari. Prvi izraz je češka sela (bohmische Dörfer), proneli su ga vojnici prilikom prolaska kroz Češku, jer su im slovenski nazivi sela bili nerazumljivi i teški za izgovor. Drugi izraz u doslovnom prevodu znači sve mi je to španski (das kommt mir spanisch vor) i ponovo se odnosi na nešto daleko i strano. Stapanjem ova dva izraza dobili smo španska sela koja su se odomaćila u našem jeziku i čujemo ih i dan danas! Španska sela su lep primer uticaja književnosti na svakodnevni govor i samo dokazuju koliko čitanje i prevođenje obogaćuje jezik.
Svaki jezik ima neka svoja sela. Izrazi koji se koriste da opišu nešto nepoznato i nerazumljivo uglavnom u sebe uključuju upravo neke udaljene geografske pojmove ili strane jezike. Tako u Španiji postoji izraz sve je to arapski, u engleskom jeziku čuje se meni je sve ovo grčki, a mi umemo reći kako ništa ne razumemo kao da govori kineski. Ovi izrazi su zanmiljivi i zato što mogu oslikavati stanje poznavanja drugih kultura i shvatanja sveta jednog naroda uopšte.
Ipak, iako je informatička era u punom jeku i sve informacije su „na tacni“, španskih sela još uvek ima, a pored njih masovno niču i Potemkinova sela. Ovo je još jedan izraz koji datira iz XVIII veka. Potemkinova sela dobila su naziv po Grigoriju Aleksandroviču Potemkinu, ruskom državniku iz vremena vladavine carice Katarine. Potemkin je bio zadužen za organizaciju caričinog putovanja na Krim, te je tom priliko sagradio sela duž druma kojom je carica putovala. Naravno, sela su bila lažna, prikazivala su blagostanje i privid idile u Rusiji; vreće su umesto žitom bile punjene peskom, a tvrđava koja je sklepana za ovu priliku srušia se prilikom prve malo ozbiljnije oluje. Potemkinova podvala je, razume se, raskrinkana a pokušaj sakrivanja problema i prikazivanja lažnog blagostanja pročuo se daleko van granica carevine te je tako i usvojen izraz Potemkinova sela.
Međutim, čini se da se ni nakon dva stoleća ništa nije promenilo, budući da su ova sela sve češća. Potemkinovim metropolama sasvim slobodno možemo nazvati Fejsbuk i Instagram. Na ovim društvenim mrežama svakodnevno se objavljuju fotografije sa letovanja, zimovanja, iz restorana, butika i sl., u pokušaju odašiljanja poruke koliko je život korisnika lagan i idiličan. Sredstva javnog informisanja nisu odmakla od društvenih mreža te smo zasuti nepotrebnim informacijama, statistike se „šminkaju“ a izjave intervjuisanih lica često bivaju stavljane van konteksta i sve sa jednim ciljem.
Ništa nismo naučili od grofa Potemkina, čim se pojavi malo jača oluja - ode naša tvrđava! A da bismo mogli da gradimo sigurne tvrđave, prvo moramo izaći i iz španskog i iz potemkinovog sela.
Autorka: Bojana Cvejanov