Kako slovenska, tako i nordijska mitologija potiče iz perioda paganizma i sastoji se iz priča o snažnim bogovima, silama prirodne, mitskim bićima i drugim legendama. Nordijska mitologija je mitologija germanskih naroda, provlači se kroz period pokrštavanja Skandinavije i nastavlja da živi i u savremenom dobu.
Da bismo shvatili nordijsku mitologiju moramo početi od njihovog poimanja nastanka Sveta i same kosmologije. Kao i kod većine drugih kultura kosmos iliti fizički svet nastaje iz Haosa - u nordijskoj mitologiji Ginnungagap. U njemu se rađa drvo života zvano Yggdrasil koje će vremenom pustiti svoje grane tako da drži devet svetova. U pitanju je drvo jasena, slično kao što je kod Slovena hrast.
Devet svetova:
Asgard - je dom Aesira, vrhovnog panteona bogova.
Alfheimr/Ljosalfheimr - dom svetlih vilenjaka. Prikazani kao plemenita viša bića, svetliji nego sunce kada se gledaju.
Niðavellir/Svartalfheim - dom mračnih vilenjaka. Prikazani kao mala tamnoputa bića koja žive u mraku ili ispod zemlje. Naučnici i dalje istražuju da li su bili poistovećeni sa patuljcima jer se u sagama često poklapaju ili žive jedni uz druge.
Midgard - svet ljudi, iliti planeta Zemlja.
Vanaheimr - dom Vanira. Oni i Aesir su dva plemena bogova sličnih karakteristika, ali iz različitih svetova. U jednom trenutku došlo je do rata, mešanja takozvanih klanova, tako da kada se gleda panteon bogova ima ih iz oba klana.
Nifelheim - svet leda i snega. Jedan od prva dva sveta nastala iz Haosa.
Muspelheim - svet vatre i lave. Drugi nastao svet iz Haosa. Mešanjem ova dva sveta dolazi to stvaranja “pare stvaranja”, iz kog se rađa Yggdrasil koje će na kraju držati sve ove svetove.
Helheimr - svet gde idu bezčasni mrtvaci. Njim vlada boginja Hel, ćerka boga Lokija. U ovom svetu postoji mesto koje se zove Náströnd (obala leševa) gde su odlazili oni koji su u životu ili ubili van rata, načinili preljubu ili prekršili dogovor, što su ti tri najgora greha.
Sad kada imamo osnovnu ideju kako su zamišljali Svet, možemo da pričamo i razumemo neke od važnijih bogova i figura u nordijskoj mitologiji.
Odin - Vrhovni bog. Kao i kod Slovena bogovi su imali više domena nad kojima vladaju i često su se preplitali. Tako je Odin bog lečenja, smrti, znanja, bitke, poezije. Prikazan je kao starac duge brade i bez jednog oka sa kopljem i dva vuka, Geri i Freki (Proždrljiv i Pohlepan), i dva gavrana Huginn (Misao) i Muninn (Um), jašući pastuva sa osam nogu. Oko je dao kao žrtvu da bi dobio svu mudrost. Njemu je posvećen praznik Yule koji se slavi oko zimske ravnodnevnice, taj praznik označava prolazak Divljeg Lova. Veruje se da za taj praznik mrtvi, predvođeni Odinom, jure po nebu kao velika vojska, predskazuju rat i nemire i odvlače svakog ko ih vidi da im se pridruži.
Thor - Sin Odina, je bio bog grmljavine po kojoj je i dobio ime. Bio je predstavnik oluje, munja, hrasta, snage i zaštitnik ljudi. Prikazivan je jarko crvene kose i brade. Nosi čekić, zvani Mjölnir, sposoban je da smrvi sve planine.
Loki - Nekad prikazivan kao bog, nekad kao džin, a nekad i kao oba. Njegov odnos prema bogovima se menja iz priče u priču, Loki je nekad na njihovoj strani, a nekad pokušava da ih prevari. Može da menja svoj oblik, pa se pojavljuje i kao losos, kobila, foka, muva, pa čak i kao starica. Njegov dobar odnos sa bogovima prestaje kada je umešan u smrt boga Baldra, Odinovog sina, boga ljubavi. Bogovi ga zarobljavaju i vezuju u creva njegovih sinova.
Freyja - boginja ljubavi, seksa, plodnosti, zlata, rata, smrti i magije. Donela magiju među Aesire. Jaše na kočiji koju vuku dve mačke, a prati je divlja svinja. Ona vlada nad nadgrobnim poljem zvanim Fólkvangr.
Týr - bog zakona i herojske borbe i rata. Kao bog rata prihvata medovaču, meso i krv kao žrtvu. Takođe verovalo se da ko urezbari runu Tiwaz (strelica na gore) na svoje oružje borbu posvećuje Týru i samim tim ishod borbe je na njegovoj strani. Prikazan je bez jedne ruke.
Druga važna bića:
Jörmungandr - srednji sin Lokija. Prikazan kao enormna zmija. Kada ga je Odin oteo od Lokija i bacio u veliko more, koje okružuje Midgard, on je porastao toliko velik da je obavio Zemlju i zagrizao svoj rep. Kada je pustio rep započeo je Ragnarök u kome će se boriti protiv boga Thora.
Fenrir - Lokijevo dete, kao i Jörmungandr. Prikazan je kao veliki vuk. Nakon što su bogovi saznali za proročanstvo da će Fenrir porasti do neizmerne veličine, i imati velikog udela u Ragnaroku, bogovi ga zarobljavaju. Za vreme Ragnaroka dolazi do bitke izmedju njega i Odina u kojoj on ubija Odina, ali sam biva ubijen od strane Odinovog sina Víðarr, boga osvete.
Ragnarok - Sumrak bogova, iliti niz budućih događaja uključujući veliki broj bitaka, smrt nekoliko vrhovnih bogova, kao i potapanje Sveta u vodu. Nakon čega će se Svet ponovo roditi čist i plodan.
Samo deo ove izuzetno interesantne mitologije možeš naučiti iz istorijske TV serije The Vikings, koju vrlo toplo preporučujem. Ako nisi fan serija ili jednostavno nemaš vremena, trk do biblioteke po istorijsko štivo pa uporedi čija je to mitologija interesantnija.
Autorka : Teodora Janković