Da li je putovanje kroz vreme moguće? Predstavljalo ono običan mit ili pak realnost na prvi pogled, to je pitanje koje će nas odvesti u drevne meksičke civilizacije, 900 godina pre nove ere, a možda i dalje. Pre toga zanima nas, kada ovo pitanje postaje jedna od glavnih enigmi čovečanstva?
Albert Ajnštajn, godina 1905. i spoznaja teorije relativnosti biće ključni za ono o čemu će dalje biti reči. Po Ajnštajnovoj teoriji relativnosti vreme i prostor su jedno, prostor prelazi u pokretan medij, a vreme prestaje da bude fiksno i može se menjati. Kako?
Činjenica je da su ljudi otkrili način da se prevale ogromne udaljenosti a da se pritom čovek održi u životu, zahvaljujući teoriji relativnosti čovek može da, pri svom putovanju, parira veličini poznatijoj kao brzina svetlosti, pri čemu se njegovo vreme usporava.
Neki od teoretičara smatraju da su nacisti, iskoristivši Ajnštajnovu teoriju relativnosti bili prvi koji su posedovali vremensku mašinu iliti vremeplov koji je predstavljao uređaj sa rotirajućim energetsko-magnetskim poljem i koji je zapravo bio jedan od mnogih tehnoloških inovacija na kojima su nacisti radili. Zvali su ga Die Glocke ili Bell tj. Zvono, zbog svog oblika.
Ipak, ne bi se svi složili da je Ajnštajn iako u tom trenutku revolucionaran za nauku, bio prvi koji je otkrio fleksibilnost vremena i prostora.
Naime, nemački Die Glocke iliti Zvono je svojim oblikom u mnogočemu podsećalo na budističke tkzv. Stupe čiji je oblik simbolički predstavljao mogućnost da se poveže sa bogovima i to nije sve! Budističko predanje ne samo da neguje pojam Samsare (kolo vremena) već i u sebi sadrži učenje poznatije kao Kalašakra koje podrazumeva ujedinjavanje tri vremena: biološkog, kalendarskog, astrološkog i način na koji ova tri vremena mogu uticati na nas. Vreme nije shvatano kao linearno već ciklično, drugim rečima postoji način za upravljanje vremenom.
Povezujući Stupe i njihovu funkciju održanja veze sa bogovima i praksu poput Kalašakre, dobijamo postupak nadilaženja vremena i kretanja kroz isto.
Postavlja se pitanje, da li su onda nacisti zapravo tražili način da putuju kroz vreme i da li je Die Glocke igrom slučaja podsećao na budističke Stupe ili je to bilo sve samo ne slučajno?
Sve i da ovde završimo priču sa onim za čim su nacisi tragali i do kakvih otkrića su došli, praksa Kalašakre svakako nije bila dovoljan dokaz za naučnu zajednicu da je Budistima hiljadama i hiljadama godina unazad, bila poznata tehnika putovanja kroz vreme.
Ovo nas vodi još dalje u prošlost u drevne civilizacije Novog Meksika, prostore Čako Kanjona i među drevni narod Pueblo (Anasazi).
Ostaci njihove civilizacije i grada su dovoljni da arheolozima ukažu na napredno znanje iz oblasti matematike i astronomije.
Pitanje je sledeće: ko je prenosio znanja iz oblasti matematike i astronomije ovom narodu? Odakle svo to napredno znanje iz ovih oblasti još u to drevno vreme? Navodno, za to je bio zaslužan ,,zvezdani narod’’ koji ovu priču odvodi na novi, mitski nivo. Lokalna legenda kaže da su Anasazi bili narod koji je verovao u višedimenzinalnost ovog sveta te da su s toga praktikovali svete obrede, zvezdanog proricanja što nije ništa drugo do, putovanje kroz vreme.
Iako ovo ne može biti empirijski provereno, ostacima grada su prisutni razni crteži i skice svemira, zvezdanih sistema i slično, koji ukazuju na to da su rituali takvog tipa svakako mogli biti izvođeni na ovom mestu. Kako god ovo definisali, ostaci koje su oni ostavili za sobom doslovno predstavljaju ovaj narod kao narod koji je došao iz druge dimenzije i ne samo to već i da su kroz taj proces stupali u kontakt sa misterioznim bićima, sudeći po crtežima humanoidnog oblika.
Anasazi nisu jedini narod kod kog osim lokalnih legendi možemo pronaći i materijalne dokaze za tumačenje istih. Hopi, koji su smatrani za naslednike Anasazija spominju ljude Mrave, posebne posetioce iz svemira koji su ih spasili od prvog uništenja svemira tako što su ih odveli u podzemlje. Takođe, Sumerski spisi unutar pećina Čako Kanjona svedoče o tkzv. Wingmakers-ima, narodu koji je došao iz budućnosti i koji je prvobitno naseljavao te pećine.
Ne postoje samo ahreološki dokazi o postojanju mogućnosti da se putuje kroz vreme u prošlosti. Mnoge svete knjige kao što su Mahabharata i Biblija u sebi sadrže priče o putovanju kroz vreme.
Isto tako, mnoge drevne kulture uključujući Egipatsku, Kinesku, Grčku i sl. su čvrsto verovale u to da su bogovi tvorci poreklom sa zvezve Sirius. Ili su pak "oni koji su nas podučavali" u prošlosti, ti koji dolaze sa Siriusa?
Jasno je do sada da su vanzemaljci na neki način neodvojivi od putovanja kroz vreme jer su sudeći po do sada rečenom, oni bili prvi koji su u tome uspeli.
Sve ovo nas nekako ponovo dovodi do Ajnštajna, njegove teorije relativnosti i računanja svetlosnih godina. Poznato je da je dosadašnje dostignuće kretanja kroz prostor i vreme sletanje na Mesec. Međutim, iako mi za sada nismo u mogućnosti da idemo dalje, ne znači da neke druge civilizacije i stanovnici drugih planeta nisu sposobni za to. I to svakako ne isključuje mogućnost da ćemo mi jednom biti u mogućnosti da uradimo tako nešto.
Ako je tako, neizbežno je postaviti pitanje, šta ako vanzemaljci uopšte nisu stanovnici udaljenih galaksija već mi, iz naše vlastite budućnosti?
O ovoj temi, rekao je štošta i proslavljeni Stiven Hoking u svom radu Kako napraviti vremeplov?
Hoking polazi od činjenice da je svet u kome živimo četvorodimenzionalan. Svesni smo da fizički objekti imaju tri dimenzije: širinu, visinu i dužinu. Četvrta dimenzija se odnosi na pojam dužine, ovog puta vremenske.
Kaže: Pitamo se da li će portali za putovanje u prošlost i budućnost ikada biti mogući u okviru zakona prirode? Kako se ispostavlja, izgleda da mislimo da jesu. Čak šta više, već smo im da li imena: crvotočine.
Crvotočina je nešto što je još sam Ajnštajn predvideo u svojoj teoriji relativnosti, neka vrsta portala koji povezuje tačku A sa tačkom B, u prostoru i vremenu.
U suštini, crvotočina ne samo da bi mogla da nas odvede s jedne na drugu udaljenu planetu već bi, ako bi i tačka A i tačka B bili u okviru istog prostora, razdvojeni vremenom umesto prostorom, svemirski brod bi i dalje mogao da se kreće u okviru planete Zemlje samo kroz njenu daleku prošlost.
Maybe dinosaurs would witness the ship coming in for a landing.
Ipak, Hoking dolazi do zaključka da je putovanje u prošlost naizgled neizvodljivo jer njegovo osmišljavanje sa sobom nosi niz paradoksa, što ga nije obeshrabrilo da nastavi da razmatra druge načine putovanja kroz vreme, kao što je putovanje u budućnost.
Za kraj, možda će vas oduševiti činjenica da je putovanje kroz vreme, na neki način, moguće već sada! Ako ste na primer seli u avion koji je poleteo iz Kine u 2017. godini, mogli ste da sletite u San Francisko u 2016. godini, i proslavite Novu godinu još jednom!
Pričati da li putovanje kroz vreme moguće, jednako je komplikovano kao da pokušavamo da odgovorimo na pitanje: da li Bog postoji? Ipak, moderna nauka ne isključuje mogućnost da ćemo jednog dana dobiti odgovor na ovo pitanje.
Koji odgovor ne bi voleo/la da čuješ?
Izvori:
Ljubiteljima fizike toplo preporučujem: Is time travel possible?
Autorka: Jana Staniševski