Zašto je važno da čitamo? Dobro pitanje. I sama sam ga postavila mnogo puta, dok su moji vršnjaci dobijali popularne igračke, a ja većinom knjige ili slagalice. Odgovor je uvek bio isti - zato što je važno i koristiće ti kad odrasteš. Sa šest godina roditelji su me učlanili u biblioteku i dobila sam svoju prvu člansku karticu. Naravno, dok nisam naučila da čitam i sama tražim knjige koje odgovaraju mom ukusu, za moj književni ukus bila je zadužena mama koja se trudila da svaku knjigu pretvori u pustolovinu. Tokom godina, moja ljubav prema knjigama je rasla, a vremenom police je preplavila gomila knjiga i sad mi treba prostor za nove.
Naravno da sam više volela one rekreativne, onu beletristiku, koju sam čitala u slobodno vreme nego one većinom dosadne lektire koje nam nameću u školi. Ako pak ne voliš da čitaš, onda te možda neće ni interesovati šta imam da kažem. No, ja ću svejedno navesti razloge zbog kojih je bitno da čitamo, bez obzira na to koliko malo vremena imamo na raspolaganju. Na Minglu smo već pisali o ovoj temi na malo drugačiji način, pa možeš da pročitaš neke lične utiske o tome šta knjiga predstavlja pravom fanu čitanja i o tome kako mi čitamo.
Na početku ću se poslužiti rečenicom jednog velikog čoveka, Wernera Herzoga, koji kaže: „Oni koji čitaju poseduju svet, a oni koji gledaju televiziju gube“. I ovo je zaista tačno. Televizija guši našu maštu, ne dozvoljava nam da nešto sami zamislimo, oslikamo i doživimo. Televizija sve servira na gotovo. Da ne zalazimo uoopšte u to koliko na televiziji ima nekvalitetnog programa poput rijaliti programa i ostalih zaglupljujućih sadržaja, gde se svi međusobno vređaju i svađaju. Ima i kulturnog sadržaja, poput neke dokumentarne emisije, raznih kvizova, ali ih ima u znatno manjoj meri u odnosu na ovaj nekvalitetni. Čitanje je potpuno druga priča, naravno da ćemo korisnije informacije izvući iz nekih knjiga, enciklopedija i poučnih članaka. Sami ćemo zamisliti pejzaže koje nam knjige opisuju, oslikaćemo likove, bolje razumeti istoriju, nauku i svet. Čitanjem širimo vidike i putujemo iako smo sve vreme u toplini svoga doma. Za razliku od filma u knjizi sam/a možeš maštati o izgledu glavnog lika, njegovim životnim saputnicima, slobodnom vremenu i komičnim situacijama u kojima se nalazi. Za potrebe filma sve ti je to servirao neko drugi. Pošto se ukusi razlikuju možeš da se i razočaraš, jer je kod tebe glavni lik bio nešto simpatičniji, viši i delovalo je nekako magično, dok je na filmu ta magija nestala.
Da li ti se nekad desilo da se dok čitaš, povežeš s glavnim likom? Jeste? Ne brini, sve je u redu. Naučnici sa Univerziteta u Bafalu navode da identifikovanjem sa likovima iz knjiga možemo iskusiti osećaj povezanosti s drugim ljudima i stvoriti osećaj empatije (saosećanja s drugima). Našao/la si zanimljiv članak ili odlomak nekog dela i toliko postao/la opčinjen/a da si odmah dobio/la želju da i ti promeniš svet? Dobro, ne moraš odmah toliko daleko da ideš. Za početak, proradio je kliker i konačno imaš hrabrosti da ostvariš svoje ciljeve. Magija? Trik? Nije u pitanju bilo šta od toga, već moć čitanja koja te transformiše, pomaže ti da sazriš i definišeš svoje ciljeve.
Dok si čitao/la, verovatno si naišao/la na bar jednu nepoznatu reč koja je obeležena zvezdicom a a njeno objašnjenje se nalazi na kraju strane u tzv. fusnoti. Eto, to je još jedan razlog zašto je čitanje važno. Čitanjem obogaćujemo rečnik - istraživanja pokazuju da 15% svih reči koje naučimo tokom života naučimo baš putem čitanja.
Kad čitaš saznaješ nove stvari, a i mozak počinje brže da radi. Stoga, čitanje je najbolja hrana za mozak. Takođe, osobe koje svoje slobodno vreme provode igrajući interaktivne igrice i čitajući, imaju za oko 32% manju stopu pada kognitivnih funkcija (zajednički naživ za bilo koju saznajnu psihičku aktivnost poput opažanja, pamćenja, mišljenja, učenja, rasuđivanja...), ali i za oko dva i po posto manji rizik od Alchajmera. Fascinantno, zar ne?
Čitanje popravlja raspoloženje. U jednoj naučnoj studiji u Velikoj Britaniji ispitanici su bili izloženi aktivnostima koje izazivaju anksioznost, a potom bili pušteni da se bave nekom slobodnom aktivnošću poput čitanja, igranja igrice ili slušanja muzike. Najbolje rezultate u smanjenju anksioznosti postigli su ispitanici koji su nekoliko minuta čitali. Kod njih je nivo stresa opao za čak 67%. Prema istraživanjima sa klinike Mayo, oni koji čitaju pred spavanje su rasterećeniji i mogu brže utonuti u san, jer na spavanje odlaze sa lepim i umirujućim mislima.
Nadam se da sam te bar malo uverila zbog čega je važno da čitaš, i da ćeš se pronaći u nekom od mnogobrojnih književnih žanrova.
P.S. Ne zaboravi - kad jednom uploviš u svet književne magije tvoj mozak će uvek želeti još, a i ništa lepše od knjige pored kamina i šolje toplog čaja da te zagreje u ovim hladnim danima. Ako pak putuješ negde, naoružaj se strpljenjem i tonom knjiga, vreme će toliko brzo proći da nećeš ni osetiti gužvu u putu.
Autorka: Mima Ryan