Novogodišnje odluke je lako napraviti, ali je veoma teško održati ih. O tome govori i podatak da oko 45% amerikanaca donose novogodišnje odluke, dok ih samo 8 % zaista i realizuje.
Objašnjenje ovog fenomena može se naći u „kulturnoj prokrastinaciji“, što bi značilo da smo mi kao ljudi kulturno usmereni da odlažemo svoje odluke tako što ćemo ih planirati za neki budući trenutak, a nećemo se odmah baciti na ispunjavanje istih. Baš je to ono što predstavlja prokrastinaciju, raskorak između namera i akcije.
Prokrastinacija jeste namerno odlaganje neke aktivnosti, iako znamo da će to samo pogoršati situaciju. To je strategija prevazilaženja problema koja se oslanja na emocije. Mi želimo da se osećamo dobro, što se i događa kada odlažemo neku ne tako prijatnu aktivnost. Eto zašto se ovo tako lepo uklapa u priču o novogodišnjim odlukama.
Nešto za šta do sada verovatno nisi čuo/la jeste reč akrasija (akrasia). Ona predstavlja jednu paradoksalnu situaciju u kojoj ti želiš da uradiš nešto dobro i korisno, ali ne uspevaš u tome. To se događa zato što rezultate svojih napora ne možeš da vidiš odmah i iz tog razloga odlažeš i samo započinjanje neke aktivnosti. Malo lepše rečeno, ti prokrastiniraš!
Glavni problem novogodišnjih odluka jeste činjenica da retko koja uz sebe ima i neki način i plan dolaženja do cilja. Te odluke su najčešće puke namere koje su veoma nejasno definisane. Ova prepreka može se lako rešiti ako koristiš S.M.A.R.T. (specifično, merljivo, dostižno, realistično i vremenski ograničeno) tehniku tokom donošenja svojih odluka.
Ova tehnika pomoći će ti da prevaziđeš još jednu prepreku na putu, a to je postavljanje nerealističnih ciljeva. Shvati da ne možeš da dobiješ sve i odmah. Zanimljiv fenomen koji se vezuje za ovaj problem jeste sindrom „lažne nade“ . To je ono što se događa čak i kada počinješ da učiš i imaš potpuno nerealna očekivanja o tome koliko ti zaista treba vremena. Ovo je čest razlog odustajanja od zacrtanih ciljeva.
Pomeri se od nekih širokih ciljeva i nađi specifične. Nemoj se fokusirati na krajnji cilj, već na konkretne korake ka ostvarenju. Počni polako i postepeno gradi svoj put ka uspehu. Odabir malih ciljeva umesto onih preširokih naziva se još i samo-guranje (self-nudging).
Još jedna velika istina jeste da je veoma teško istrajati, ako za neku odluku ne postoji baš, baš jak razlog. Zato dobro razmisli zašto baš to želiš da postigneš. Ne možeš promeniti svoje navike ako ne promeniš način na koji razmišljaš. Sve dolazi iz glave! Ljudi svoje ciljeve obično uokvire na veoma negativan način, tako što se fokusiraju na ono što ne vole kod sebe. Na taj način negativne emocije utiču na tvoju motivaciju za uspehom. Sledeći put, umesto želje da prestaneš da jedeš brzu hranu, odluči da počneš da se hraniš zdravije i polako ćeš izgraditi jedan optimističan pogled na svoje ciljeve.
Veoma je bitno da u startu uočiš sve prepreke na koje bi mogao/la da naiđeš na svom putu, kao i ljude koji će biti tvoj sistem podrške i sa kojima ćeš moći da deliš svoje uspone i padove. Moraš znati i to da ne može svaki plan uvek da bude uspešan. Budi pametniji i na vreme osmisli neki Plan B koji ćeš odmah moći da primeniš ako prethodni plan propadne. Pored mnogih spoljašnjih uticaja koji ti mogu pomagati ili ometati te, zapamti da si samo ti odgovoran za svoje postupke. Uzmi stvar u svoje ruke i ponašaj se disciplinovano, jer tvoji ciljevi predstavljaju ono što je pozitivno za tebe i sigurno je da želiš i da ostvariš iste!
Metod koji se pokazao kao veoma uspešan i popularan u poslednjih par godina u oblasti psihologije jeste efekat pitanja na ponašanje (question-behavior effect). To bi značio da samo postavljanje pitanja o postizanju nekog cilja ima velikog uticaja na njihovo ponašanje u budućnosti. Na osnovu ovoga mogu ti dati savet za narednu godinu, a to je da, umesto naredbe, sebi postaviš pitanje – „Da li ću vežbati?“.
Neki od predloga novogodišnjih odluka koje će te načiniti boljom osobom jesu sledeće:
- Zasadi bar jedno drvo;
- Budi bolji prema ljudima koji su to zaista zaslužili;
- Provedi dan bez kupovine proizvoda koji su od plastike ili imaju plastičnu ambalažu;
- Budi bolji prema sebi, zaslužio/la si.
Da bi jedna odluka opstajala veoma je bitno da budeš spreman/a da kreneš iznova, opet i opet.
Spremi se za gomilu negativnih emocija, ali se naoružaj i saosećanjem i opraštanjem za samog/u sebe. Uspeh bez neuspeha ne može da postoji, kao ni rast i razvoj. Zato prihvati svoje promašaje i napreduj zajedno sa njima, jer ti oni pokazuju pravi put.
Autorka: Ana Ivanov