Dragi Deda Mraze,
Ne razumem zašto roditelji prvo pričaju da postojiš, a onda kada pomisle da treba da odrastemo kažu nam da su svi pokloni ispod jelke zapravo oni kupili, da nemaš pomoćnike vilenjake, da ne letiš nebom i da ne postojiš. Nisam sigurna kada je to tačno bilo, kojeg jutra, da sam za praznike ustala bez želje da saznam šta si mi ostavio ispod jelke.
Mada ja znam da si ti postojao i da si bio jedan dobar čovek i da još uvek postojiš kao simbol dobrote i darovanja. Mnogi ljudi kroz svoja dobra dela održavaju te živim, ne tražeći ništa za uzvrat, samo osmehe dece kojima donose poklone. Zoveš se Nikola i zbog svojih divnih dela postao si Svetac. Katolička Crkva je nakon proglašenja tebe Svetcem počela da praznuje Božić i odredila da se tvoj praznik slavi neposredno pre njega. U Rusiji se verovalo da nosiš plavo-belo odelo i mogu ti reći mnogo je lepše nego ovo koka-kolino crveno-belo. Iako crveno vuče na radost, plava boja više predstavlja zimu, praznike i nebo.
Vašington Irving je 1809. godine napisao satiru “Istorija Njujorka” u kojoj si predstavljen kao zaštitinik tog grada. Kasnije te je opisao na način na koji se sada Deda Mraz predstavlja deci, sa dugom bradom, kako letiš iznad drveća, raznosiš poklone i nakon toga nestaješ u dimu svoje lule.
Godinama su ljudi mislili da živiš u Raju i da odatle donosiš poklone. Kasnije da živiš na Severnom Polu i da te je na taj put poslao Patuljak rekavši ti da tamo živi čovek koji zbog svoje velike moći je jedan od nekolicine koja su u ovim hladnim predelima preživeli. Voditej jedne dečije radio emisije 1927, Markus Rautio, je rekao da živiš u Laponiji i da taj predeo liči na jedno veliko uvo. Razlog tome je možda to što u Laponiji ima dosta irvasa.
Zanimljivo je to što je postojao niz praznika i pre dolaska Hrišćanstva, tokom kojih su se delili pokloni, pa čak prekidali ratovi i ostali poslovi. U Rimu su tog dana robovi bili sluge, a sluge robovi, svi su se dobro zabavljali.
Mnoga deca ti pišu, a ima i dobrih radnika pošte koji se potrude i pored svojih obaveza da odgovore deci. Pošta Srbije organizuje konkurs u okviru koga najmlađi šalju Deda Mrazu pisma, crteže i svoje željice.
Detinjstvo mnogih uspeo si da ulepšaš, da decu motivišeš da se ponašaju lepo, iako je to samo tih nekoliko dana pre praznika, pošto deca su nestašna i to je teško promeniti. Mada je divno videti da se trude da budu bolji. Međutim istina da ne postojiš ne saopšti se na pravi način, pa neka deca prestanu da veruju u čuda. Pitam se da li roditelji nastave da veruju u tebe iako znaju da ne letiš nebom, jer inače ne bi to prenosili svojoj deci? Ostane sigurno u njima puno uspomena vezanih za paketiće ispod jelke i žele da iste imaju njihova deca.
I za kraj, želim da se željice svih mališana koji su ti ove godine pisali ostvare kako bi još više verovali da postojiš. Nadam se da će njihovi roditelji uspeti da ispune njihova očekivanja i ispod jelke staviti baš ono što su od tebe tražili.
Autorka: Dijana Kovačević