Dragi čitaoče/teljko,
sigurno se sećaš trenutka kada ti je u detinjstvu otkrivena mračna tajna da Deda Mraz zapravo ne postoji. Sigurno ti je bilo teško da to prihvatiš. Kako si odrastao/la, počeo/la si da shvataš da ono što si nazivao/la Deda Mrazem jeste samo mali nerealističan delić, realistične čarolije koja se dešava oko 31. decembra, svake godine.
Već smo govorili o tome zašto decembar nije tek jedan običan mesec i da predstavlja kraj jedne ere, jedne celine koju mi nazivamo godina. Kakva god ta godina bila, zaslužuje dostojanstven kraj. Isto tako, predstojeća godina nestrprljivo kuca na vrata. Ono u šta ja želim da verujem jeste, u kakvom duhu je dočekaš, takva će i biti. Cenim da i drugi ljudi potajno veruju u to inače, zašto bi se toliko trudili oko stvaranja novogodišnje atmosfere?
Zašto su Novogodišnji praznici još bitni?
Simbolično, to je vreme u godini koje svim ljudima pruža jedinstvenu priliku da izađu iz svoje ,,sive” zone i svakodnevnice, da provedu kvalitetno slobodno vreme sa svojim porodicama, prijateljima. Vreme kada vidite nekog koga niste dugo videli, ili to poželite 31. u ponoć. Vreme da se kompletno isključite iz realnog sveta i zaustavite satove. Prilika da uživate u mirisu zimske noći i gledate u nebo, iščekujući sneg. Odete u grad, osetite čari gužve i uživate u tuđim osmesima.
Čitav ovaj mesec, najavljuje euforiju i dobro raspoloženje, dok su u poslednje sate ovog meseca utkane sve pozitivne misli i želje ovog sveta, koje u ponoć, putuju dalje.
Ono što mene čini tužnom u celoj ovoj priči jeste, kako stvoriti pozitivno raspoloženje ako ljudi ne veruju u sve ono što Nova godina predstavlja? Ako je vreme stalo u pogrešnom trenutku, npr. u septembru mesecu? Tek po koji ukras na ulici i po neki mrzovoljni Deda Mraz i nisu baš najreprezentativniji predstavnici ovog praznika. Ovaj problem je prisutan u mnogim, prvenstveno manjim, gradovima širom Srbije. U Kragujevcu na primer, a on baš i nije toliko mali.
Novogodišnjeg sadržaja gotovo i da nema (ako se uopšte može nazvati novogodišnjim), a u već škrtom izboru još je teže pronaći nešto što je besplatno. Zar ne zaslužuju svi da u punom sjaju dožive ovaj praznik?
Kada smo prestali da potajno verujemo u Deda Mraza? Ako to nismo sa svojih 8, 9 godina, zašto sada?
Činjenica je da našu zemlju pogađaju razne, pre svega ekonomske, krize s vremena na vreme i da je teško razmišljati o bilo čemu drugom, osim o tome kako preživeti, pa i u vreme praznika. Ono što obeshrabruje je utisak da su se ljudi toliko navikli na preživljavanje da su zaboravili kako je živeti.
Nova godina je jedan od praznika koji nas tome iznova uči. Kako izgleda osetiti se živim, osetiti se punim nade. S toga, ovo je apel za sve nadređene počevši od gradova kao što je Kragujevac!
Dajte malo zimske čarolije, samo malo!
"Bogatstvo nije u mnoštvu materijalnih dobara. Istinsko bogatstvo je u bogatstvu duha."
Autorka: Jana Staniševski