Kad vide ovaj naslov, većina momaka će verovatno zakolutati očima i prestati da čita tekst, misleći "Ovo je nešto isključivo za devojčice". E pa, varate se dragi momci - većinu odevnih komada koje danas nose devojke, poput visokih potpetica, helanki, nosili ste upravo vi. Odeća nije uvek bila ovakva, i ona se, kao i sve ostalo, menjala kroz istoriju.
Dakle, krenimo od standardnih materijala i odevnih predmeta. Koža - nastala kao posledica potrebe ljudi da se zaštite od vrućine i hladnoće, kroz istoriju se menjala i vremenom postala statusni simbol. Nošenje kože datira još pre 30.000 godina. Egipćani i Grci nosili su odeću od lana, za razliku od kraljevske loze i sveštenika koji su nosili mekše tkanine. Odeća robova bila je jednostavna - gruba kecelja oko struka za muškarce, a za žene ravne haljine. Kada govorimo o bojama, u Egiptu je bila zastupljena bela, dok su Grci imali odeću u raznim bojama, mada im je omiljena bila žuta. Renesansu su obeležili Italijani pod uticajem čitave Evrope, a najviše Španije. Ovaj period obeležile su haljine dubokih izreza, suknje od svile, bogatih nabora i mnogo nakita, dok su muškarci nosili kratke prsluke s rasponom ispod kojih se nadzirala košulja i uske pantalone. Italijanski izumitelj Leonardo da Vinči izradio je udobnu obuću koja podseća na savremene potpetice. Cipele s visokom štiklom nastaju u 15. veku zbog udobnijeg jahanja. Prvi put se pojavila peta visine 3 cm, i naziva se jahaća peta, a izgledom podseća na današnje kaubojske čizme. Ovo s vremenom postaje svakodnevna obuća na dvorovima. Krajem 16. veka muškarci su nosili štikle visine od 6 do 9 cm.
Sredinom 16. veka Evropom je dominirala španska moda, svetle boje i lepršave haljine izlaze iz mode, a dolaze tamne boje. Muškarci su nosili postavljene trbuhe, kratke naduvane pantalone punjene konjskom dlakom ili vunom, dok su žene nosile steznike s ugrađenom šipkom od kosti i krinoline (nizove obruča koje su nosile ispod suknje). Luj XIV nije mogao podneti što je nizak, te je izdao nalog da mu se izrade cipele sa potpeticom od 4 cm, koje su postale njegov zaštitni znak. Cipele su ukrašene mašnama, dragim kamenjem, kopčama ili čipkom. Zanimljiv podatak predstavlja činjenica da se leva i desna cipela počinju razlikovati tek 1850. godine, a sve do tada većina obućara izrađivala je istu cipelu za obe noge. Srednji vek obeležili su bogati komadi odeće, čiji su se delovi vukli po podu kao i komplikovane frizure, a muškarci su nosili duguljaste i špicaste cipele. Za razliku od vladajućih slojeva siromašni građani preli su i tkali svoje vlastite tkanine.
Revoluciju je napravila Coco Chanel dvadesetih godina prošlog veka, kad je pored luksuzne odeće koja se teško prodavala u ratnim vremenima, kreirala udobne i široke komade odeće poput dugačke suknje i pantalona. Rat je ostavio velike posledice, osiromašio je industriju, a samim tim i modnu industriju. Godinu 1930. obeležila je udobna i jeftina odeća od ekonomičnijih materijala, a deset godina kasnije, opet ratom izazvan, nastupa još jedan modni preokret kao posledica rata i krize. Žene ostaju kod kuće i preuzimaju sve obaveze na sebe, odeća postaje muževnija, a u modu ulaze pantalone sa širokim nogavicama i naramenice. Do 1947. odeća liči na vojnu uniformu. Pod uticajem Kristijana Diora haljine postaju naborane i poprimaju oblik krinoline. Dior lansira prvu kolekciju 1950. godine, koja obuhvata široku i lepršavu odeću, a kolekcija se sastoji od ženstvenih, luksuznih i prefinjenih kreacija. Ovaj period definitivno pamtimo po Odri Hepbern i zanosnoj plavuši, Merilin Monro. Mini i midi suknje nastaju 1965. godine, a sve češće se nose kombinezoni i farmerke. Takođe, popularni su materijali jarkih boja i materijali laki za održavanje.
Period sedamdesetih i osamdesetih obeležila je odeća drečavih boja, pravljena od lakih materijala. Nosili su se trikoi, kratke lepršave suknje i šorcevi, grejači za noge, cvetni dezeni, kožni prsluci, i naramenice. Devedesete su obeležile uske suknje, brushalteri i trenerke. U našoj zemlji ovaj period poznat je po šuškavcima, trenerkama i air max patikama.
Kao što ste imali prilike da vidite, odeća i obuća se menjala s vremenom. Prvi odevni komadi bili su namenjeni isključivo vojnicima, ali s životnim potrebama menjala se i modna industrija te su neki odevni komadi bili dostupni i ženama i muškarcima. Trendovi se brzo menjaju, ono što je bilo moderno jedne sezone, druge nije. Da bismo bili u trendu i minimalno oštetili kućni budžet potrebno je tako malo, a Mingl tim otkriva ti kako. Postoj nekoliko večnih univerzalnih komada poput džinsa, kože, mantila i kaputa, košulje, kariranog dezena, pletenih stvari koji podjednako nose i muškarci i žene.
Prvo, njegovo visočanstvo – džins. Danas predstavlja neizostavni odevni komad popularan među ženama i muškarcima. Može se naći u svim bojama, dužinama, ali nije uvek bilo tako. Kako je tekstil bio veoma skup mornari su šili pantalone od denima - vrste tkanine od koje su se proizvodila jedra. Kako se denim pokazao kao veoma otporan na habanje, postao je glavni materijal za izradu radničke odeće. Reč „denim“ potiče od francuskog imena za teksas - serž, a kako se proizvodio u gradu Nimi, dobio je naziv serž de Nim. U Evropi se pojavljuje krajem srednjeg veka, ali tek u 19. veku doživljava svoj procvat. Njegov tvorac je bavarski emigrant Levi Štraus, koji je počeo u Americi 1873. industrijsku proizvodnju ove tkanine. Odatle i poznate farmerke – Levi's. Zatim, tu je koža. Od kože, najpopularniji odevni predmeti su jakna i cipele, a sve češće viđamo devojke u kožnim suknjama ili pantalonama.
Svi znaju da je u ormanu neizostavno imati makar jednu dobru košulju. Do 19. veka smatralo se nepristojno nositi košulju bez nekog drugog odevnog predmeta, a sama košulja se smatrala garderobom nižeg sloja. U dvadesetom veku doživljava procvat, a danas je neizostavni komad odeće, bilo da krasi odelo za vreme poslovnog sastanka, u svečanoj prilici ili šetnji gradom. Ima ih u svim bojama i varijantama - od crne, bele, na prugice, štrafte itd.
Zatim, tu su mantili i kaputi, neizostavni tokom jeseni i zime. Još davne 1880. Tomas Burberry izumeo je tkaninu garbardin, od kojih su se pravili kaputi. Prvo su bili namenjeni vojnicima, a razvojem modne industrije dostupni su muškarcima i ženama širom sveta. Kratak ili dug, svejedno pristaje lepo svakoj odevnoj kombinaciji osim sportske. Ovog Božića, Burberry proslavlja 160. godišnjicu, a umesto standardne reklame napravili su priču o tvorcu mantila. Veoma dugo u modi, pa tako i ove sezone - karirani dezen. Ovaj dezen predstavlja uzorak koji se ponavlja sastavljen od kvadrata, pruga, linija različitih boja određene širine i redosleda. Simbol je škotskih porodica ili klanova. Većina klanova imala je jedan tartan, ali u dve verzije, od čega jedna za svečane prilike i jedna za svakodnevne tzv. lovačke. Jedno vreme bio je zabranjen, a do 19. veka nosili su ga samo muškarci. Revoluciju je napravila kraljica Viktorija, kada ovaj dezen postaje zaštitni znak aristokratije. Osamdesetih godina postaje školska uniforma u Velikoj Britaniji. Nosili su ga pripadnici grandž stila i pank muzike. Lepo se kombinuje uz farmerke, kožne pantalone, martinke i gležnjače.
Pleteni odevni predmeti poput džempera, prsluka, kapa, šalova, rukavica raznih motiva, takođe su uvek popularni, a pogotovo zimi. Za koju god varijantu da se odlučiš, vratićeš se u detinjstvo i u dane kad je tvoja baka štrikala neke od ovih komada. Naravno, neizostavni je i mornarski stil. Zaplovi u morski stil, uz majice, haljine, baletanke, na crne ili bele pruge, crvene ili bele - definitivno ćeš osetiti dašak mora bez obzira gde se nalaziš. Zimi ti naravno ostaje da kombinuješ majčice na prugice, budući da se svi ostali mornarski odevni komadi nose leti. Cvetni dezeni su uvek u modi, a odgovaraju svakoj figuri - nije bitno da li krase košulju, suknju, šal, haljinu, cipele ili upotpunjuju rajf, ešarpu, minđuše, svejedno - izgledaćeš neodoljivo.
Neizostavni odevni komad u ormaru svake devojke je mala crna haljina. Iako zvuči kao izlizani kliše, zaista jeste tako. Tvorac je kreatorka Coco Chanel koja je istu lansirala 1926. god. Prva mala crna haljina bila je bez rukava, dužine malo iznad kolena. Za izradu svojih kreacija koristila je materijale neutralnih boja. Najčešće je koristila žersej. Život ove divne kreatorke skrojen je u filmu Coco Chanel iz 2008 godine. Uz ešarpu, komad nakita poput ogrlice ili broša, detalja poput šešira, rukavica ili naočara, ova haljina postaće sinonim za eleganciju i idealnu poslovnu kombinaciju.
Na kraju, važno je da znaš da ne treba biti rob trendova, već pre svega se osloniti na lični osećaj u onome što nosiš. Naravno, ako se ipak odlučiš za neki komad u trendu, slobodno mu daj lični pečat zanimljivim detaljima poput sata, prstena, lančića, minđuša, rajfa ili narukvica. Ove godine nezaobilazni modni detalj čine kićanke, perje, kamenje, dozvoljene su sve dimenzije i oblici, a kada je reč o bojama zastupljena je bordo, boja pudera, smaragdno zelena, ljubičasta, itd. Uz plišanu torbicu, trenerku, haljinu, jaknu ili čizme, možeš za sebe reći da pratiš modni trend. Naravno, u kombinovanju popularnih dezena treba naći meru. Npr. ako nosiš crni kombinezon na crvene cvetove, crne baletanke na bele pruge, ogromne minđuše sa kristalima, ogrlicu s perjem, jaku šminku i torbicu na tufne, više ćeš ličiti na cvetnu baštu u vreme novogodišnjih praznika nego na osobu koja se obukla sa ukusom. Kako ne bi preterali u praćenju trendova, potrebno je pridržavati se onog zlatnog pravila „manje je više“, koje nikada neće prestati da važi.
Stoga, znaš šta ti je činiti sledeći put kad šoping dođe na red.
Autorka: Mima Ryan