Živimo u vremenu kada se živi brzo, a samim tim jede se i brza hrana. Hranimo se s nogu u moru svakodnevnih obaveza - zaustavimo se na pola sata da pojedemo pljeskavicu, burek ili sendvič.
Kuvanje je sve ređe svakodnevna aktivnost u kući, a mladi su prinuđeni da se hrane po pekarama i sličnim „na dohvat ruke“ objektima. Ako nema mame da skuva, kuvanog neće biti. No, postavljamo pitanje – kada mladi uče da kuvaju i gde? Ne moramo navoditi argumente zašto je uopšte važno da i mlađi članovi porodice znaju da kuvaju, pogotovo jer će jednog dana, pre ili kasnije, otići iz okrilja svog porodičnog doma, a samim tim ostati bez mamine kuhinje. Zašto mladi ne znaju da kuvaju?
Mnogo toga zavisi od porodice, odnosno od toga da li će se roditelji potruditi da i dete uzme učešće u kuhinji kada se nešto sprema. A šta ako ne bi zavisilo samo od toga?
Šta ako bismo kuvanje, kao i mnoge druge životno potrebne stvari, učili u školi?
Kako bi moglo da izgleda?
Čas bi mogao da se realizuje u prostoriji koja izgleda kao mini modul kuhinje koja je opremljena osnovnim sredstvima za rad poput radnog stola, šerpe, tiganja, oklagije, noža i zdravih namirnica. Sa svojim vršnjacima, učenici bi jednom nedeljno pripremali brze, jeftine i zdrave obroke koji bi se sastojali od puno povrća (važno je podići svest o zdravoj ishrani), ali i slatkiša i slaniša. Ovo je već nekada davno postojalo u našim školama, pa je onda postalo izborna aktivnost, a kasnije je potpuno proterano van škole.
Dok maštamo da kuvanje postane predmet u našim školama, u inostranim zemljama je druga priča.
Finci su među prvim nacijama koje su u osnovne škole, kao obavezan predmet od prvog razreda, uvele zanate/rukotvorine, a od sedmog do devetog razreda domaćinstvo gde se đaci uče kuvanju, serviranju i finansiranju domaćinstva. Zvuči sasvim logično da je ovakva vrsta znanja potrebna učenicima – podjednako i dečacima i devojčicama. Britanska vlada sprovela je odluku da se u osnovne škole uvede predmet kuvanje, kako bi se smanjila gojaznost, ali i podigla svest o zdravoj ishrani. Kuvanje kao izborni predmet izabralo je 85% starijih osnovaca, dok je od 2011. godine kuvanje postalo obavezan predmet za osnovce od 11 do 14 god.
Kuvanje pruža mnoge prednosti - pored toga što ostvarujemo veliku uštedu novca, znamo koje su namirnice utrošene u jelo, podstičemo sopstvenu kreativnost i učimo se samostalnosti.
U neke škole su vratili uniforme, ko zna, možda vrate domaćinstvo. Dok se to ne desi, drage mame i bake, pustite unuke da kuvaju - možda baš iz vaše kuhinje izađe novi Džejmi Oliver.
Autorka: Mima Ryan