Slovenski narod je pre tri hiljade godina bio samo pleme i etnička grupa o kojoj se saznalo relativno kasno zbog nedostatka istorijskih spisa. Sloveni su deo indoevropskog naroda, a pored njih kao narod razvili su se i Kelti, Italici, Iliri, Venedi, Germani, kao i drugi. U Stare Slovene spadaju svi slovenski narodi u doba pre preuzimanja hrišćanstva. Oni su verovali i poštovali božanstva prirode, verovali su da na sve oko njih deluju bogovi i druga natprirodna bića. Kao Grci i Rimljani, Stari Sloveni su verovali u vrhovno božanstvo, boga bogova. Određena plemena su verovala u vrhovnog boga Peruna, neki u Svaroga, dok su drugi verovali u Svetovida.
Perun je bio bog groma i oluje, verovalo se da udara i kažnjava nepravdu. Bio je opisan kao odrastao čovek, duge brade sa gromom i strelama u ruci. Biljka perunika je nazvana po ovom bogu, takođe se naziva i bogiša kao božija biljka. Svetovid je bio bog sa četiri glave, svaka glava za jednu stranu sveta. Bio je bog koji vidi sve. Verovali su da zna kako prošlost tako i budućnost. Svetovidu su se svake godine prinosile najbogatije životinjske žrtve, i to iz svih slovenskih krajeva. Žrtvu su morali da prinesu i strani trgovci da bi uopšte dobili dozvolu da trguju na teritoriji Slovena. Pored vrhovnog božanstva postojali su i drugi bogovi, na primer Veles, Triglav, Dajbog, boginja Vesna, kao i Morana… Veles je bio bog životinja, plodnosti i života. Bio je Gospodar šume i verovali su da se pojavljuje najčešće u telu medveda, iako je mogao da se pretvori u bilo koju životinju. Kod Slovena Dajbog predstavlja boga Sunca i vatre. Veruje se da je „najstariji sin” Svaroga, pa ga zato još nazivaju i Svarožić. Pretpostavlja se da je Dajbog iliti Dabog plemenski bog Srba, bog kome su najviše poklonjeni i od koga očekuju zaštitu. Za Vesnu, ili kako su je još nazivali Živa, verovalo se da je ona boginja proleća i plodnosti. Donosila je novo jutro i rađanje života. Predstavljali su je kao rumenu i bujnu, izgledala je kao proleće u ljudskom obliku. Dok sa druge strane, boginja Morana predstavlja dolazak zime, smrt i propadanje. Morane su se plašili zbog njene duge crne kose, ispijenog i mrtvog lica, kao i vučijih kandži. Njena tri glavna aduta su bila smrt, zima i tama. Postojao je i običaj „spaljivanja Morane” za koji bi narod napravio lutku nalik njoj sa ciljem da pomognu Vesni da dođe što pre i da donese proleće.
Danas Sloveni zauzimaju veći deo Evrope, kao i veliki deo Azije. Današnji slovenski narodi se dele na Južne Slovene (Srbi, Slovenci, Makedonci, Hrvati, Crnogorci, Bošnjaci i Bugari), Istočne Slovene (Belorusi, Rusi i Ukrajinci) i na Zapadne Slovene (Poljaci, Slovaci i Česi). Sloveni su danas genetski znatno raznovrsniji i kulturno uzdignutiji. Religija je podeljena na pravoslavnu veru, katoličku veru, muslimansku veru, a u nekim krajevima i na protestantsku veru. Jezička bliskost je najizrazitija kod današnjih Slovena. Pisma koja upotrebljavaju su ćirilica i latinica. Većina Slovena koriste jedno od ova dva pisma dok Srbi, Crnogorci, kao i Goranci koriste i latinicu i ćirilicu.
Ako vas interesuje više o ovoj temi možete se priključiti grupi Staroslavci na facebook-u, ili ako već znate o ovome koliko-toliko na facebook-u takođe možete naći stranicu Slavorum ili Scenic Depictions of Slavic Life koje će vas dobro nasmejati. Obećavam!
Autorka: Teodora Janković