Minglu se baš sviđa kampanja “Budi drugar” a evo, i jedne iskrene priče koja će i tebe da ubedi da budeš drugar.
***
Uhvatim sebe kako stalno ponavljam da hronično patim od nedostatka vremena, a opet zaglavim tako na Fejsbuku a da ni sama ne znam zašto sam uopšte tu. Međutim, to je, igrom slučaja i dobra stvar, pošto sam naletela na odličan program Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF), koji je, uz podršku fondacije Skan i Kooperative holandskih fondacija za srednju i istočnu Evropu (CNF CEE) kao i u partnerstvu sa Volonterskim socijalnim servisom u okviru Mladih Istraživača Srbije, pokrenuo kampanju “Budi drugar”. Prijavila sam se bez razmišljanja, jer je to nešto za šta vredi izdvojiti vreme. Cilj kampanje je da promoviše volontiranje među mladima, odnosno socijalno uključivanje marginalizovanih grupa u sve segmente društva u Srbiji, posebno mladih i dece sa invaliditetom. Volela bih da držim časove engleskog klincima ali i da izdvojim koji dan da idemo na Kalemegdan na neki izlet ili slično. Pre tri godine mi je Roni, dečkić koji nije mogao da govori, koji je bio u kolicima, pokazao kako se uživa u malim stvarima, koje zapravo čine život, a sad verujem da će me novi, divni ljudi podsetiti na to. Ovo iskustvo će vam promeniti pogled na svet, u to sam sigurna. Pogledajte više ovde i ovde.
Autorka je Nina Vorgić, a sliku smo našli na sajtu weheartit.com