Krovna organizacija mladih Srbije poziva student/kinje, diplomce/ke i mlade istraživače/ice da se prijave na konkurs za istraživačke radove na temu Evropske unije i evropskih integracija Republike Srbije. Komisija koju će formirati Krovna organizacija mladih Srbije će izabrati najboljih 10 radova i objaviti ih kao zbornik radova u elektronskom formatu čime zainteresovani kandidati/kinje imaju mogućnost da objave svoj rad u zborniku koji će biti katalogizovan i imati međunarodni broj publikacije. KOMS će tri najbolja rada nagraditi i novčano: 25 000 rsd za prvo mesto, 15 000 rsd za drugo mesto i 10 000 rsd za treće mesto.
KOMS želi da podstakne studente/kinje i mlade istraživače/ice da se kroz istraživanje upute u funkcionisanje Evropske unije, njenih institucija, u proces evropskih integracija i dokle je stigla Srbija u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Teme radova su potpuno otvorene i istraživač/ica može da obradi bilo koju temu koja ima veze sa EU. Temu nije potrebno prijavljivati.
Na ovaj način želimo da podstaknemo mlade da se istraživački bave temom evropskih integracija i da budu primer drugim mladima da se upoznaju sa vrednostima i praksama Evropske unije. Ovaj konkurs za istraživačke radove je podsticaj svim mladima da objave svoj prvi naučni rad, ali i prilika za sve mlade istraživače koji se bave EU i evropskim integracijama da objave svoje radove. Moguće je slati i koautorske radove (do 3 autora/ke). Istraživači/ce mogu da šalju originalne naučne radove, pregledne radove i osvrte. Svakako pozivamo istraživače/ice da pišu istraživačke radove, odnosno da radove problematizuju, postave istraživačko pitanje i hipotezu i razviju argumentaciju.
Konkurs je otvoren do 31. marta 2019. godine do 23:59. Za prijavu na konkurs potrebno je poslati CV sa spiskom objavljenih radova (ukoliko ih imate) i rad na e-mail adresu: office@koms.rs
Rad mora da sadrži sve naredne elemente:
- Ime i prezime autora/ke (e-mail adresa autora/ke u footnote 1 zakačena na ime i prezime)
- Afilijacija (ukoliko postoji)
- Sažetak rada u obimu do 1000 karaktera (sa razmacima)
- Do pet ključnih reči
- Integralni deo rada između 20 000 i 30 000 karaktera (sa razmacima) – bez sažetka i spiska bibliografije
- Sažetak na engleskom jeziku u obimu do 1000 karaktera (sa razmacima)
- Do pet ključnih reči na engleskom jeziku
Radovi se pišu na latinici sa standardnim oblikovanjem i fontom (font – Times New Roman, veličina – 12, prored – 1,5 linija) i dostavljaju se u word formatima.
CITIRANJE:
Citati i parafraziranja moraju jasno da budu obeleženi. Direktan citat mora da ima znake navoda („“) i referencu (uključujući i stranicu koja je citirana). Parafraziranja moraju uvek biti obeležena referencom, bez znakova navoda.
Harvardski stil se koristi za citiranja unutar teksta (in-text citati) tako što se u zagradi navodi prezime autora i godina izdanja i eventualno stranica, na primer (Stojiljković, 2012) ili (Stojiljković, 2012, str. 14), dok se ostale informacije o referenci mogu pronaći u literaturi na kraju teksta.
Na primer:
Kako ističe Karen Bird u svojoj analizi predstavljenosti vidljivih manjina „moguće je identifikovati set političkih pitanja koja potencijalno imaju veliki značaj za većinu vidljivih manjina. Ona uključuju pitanja rasne diskriminacije, multikulturalizma, imigracije i socijalno-ekonomskog statusa etničkih manjina. Razumno je očekivati da će poslanici koji predstavljaju izborne jedinice sa velikom populacijom vidljivih manjina biti obazriviji prema ovim pitanjima” (Bird, 2011, str. 215).
U literaturi:
Bird, K. (2011). Patterns of substantive representation among visible minority MPs: Evidence from Canada’s House of Commons. U K. Bird, T. Saalfeld i A. M. Wüst eds. The Political Representation of Immigrants and Minorities: Voters, parties and parliaments in liberal democracies. New York, Routledge/ ECRP Studies in European Political Science. 207-230.
Kako se koriste sekundarne reference?
Ako citirate ili parafrazirate tekst koji niste sami pročitali nego ste do njega došli preko nekog drugog teksta, potrebno je da to jasno navedete. Poželjno je ne koristiti sekundarne reference, kad god možete pronađite i pročitajte sam izborni tekst, ali ako on nije dostupan, jasno obeležite da citirate izvore prema drugom autoru. Na primer, ako citirate Petrovića prema nečemu što ste pročitali u tekstu Jankovića iz 2008, stavićete sledeću referencu: (Petrović, prema Janković, 2008, str. 14). U literaturi se navodi samo ona referenca koju ste stvarno čitali (u ovom slučaju Janković, 2008)
Citiranje većeg broja refrenci
Ako u istom citatu citirate veći broj referenci, koristite ’;’ kako biste razdvojili reference i poređajte ih po abecednom/azbučnom redu, npr: (Jović, 2003; Petrović, 2006; Stojiljković, 2007)
Primeri za korišćenje harvardskog stila
| Knjiga (jedan autor):
U tekstu: (Stojiljković, 2008) Literatura: Stojiljković, Z. (2008). Partijski sistem Srbije. Beograd: Službeni glasnik. |
| Knjiga (dva ili tri autora):
U tekstu: (Brito-Vieira i Runciman, 2008) Literatura: Brito Vieira, M. i Runciman, D. (2008). Representation, Cambridge: Polity Press. |
|
Knjiga (četiri ili više autora): U tekstu: (Meneguello et al., 2012) Literatura: Meneguello, R., et al. (2012). Mulheres e Negrosna Política: estudo exploratório sobre o desempenho eleitoral em quatro estados brasileiros. Campinas: Centro de Estudos de Opinião Pública, Universidade Estadual de Campinas. |
| Poglavlje u zborniku:
U tekstu: (Bird, 2011) Literatura: Bird, K. (2011). Patterns of substantive representation among visible minority MPs: Evidence from Canada’s House of Commons. U K. Bird, T. Saalfeld i A. M. Wüst eds. The Political Representation of Immigrants and Minorities: Voters, parties and parliaments in liberal democracies. New York, Routledge/ ECRP Studies in European Political Science. 207-230. |
| Tekst u časopisu:
U tekstu: (Spasojević, 2011) Literatura: Spasojević, D. (2011). Monitoring demokratije – duvači u pištaljku i kontrolni veb-sajtovi. Politički život, 2, 91-98. |
| Novinski članak (poznat autor):
U tekstu: (Anojčić, 2013) Literatura: Anojčić, I. (2013). Osluškuju li političari glas naroda. Politika, 29. septembar 2013, str. 22. |
| Novinski članak (bez autora):
U tekstu: (Blic, 2013) Literatura: Blic. (2013). DSHV obeležila 23 godine postojanja, 12. jul 2013, str. 6. |
| Internet stranica (poznat autor):
U tekstu: (Anojčić, 2013) Literatura: Anojčić, I. (2013). Osluškuju li političari glas naroda. Dostupno nahttp://www.politika.rs/rubrike/Politika/Osluskuju-li-politicari-glas-naroda.sr.html [Pristupljeno 30. septembra 2013]. |
|
Internet stranica bez autora: U tekstu: (RTV, 2012) Literatura: RTV (2012). Ljajić i Ugljanin ulaze u Vladu [online]. Dostupno na:http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/ljajic-i-ugljanin-ulaze-u-vladu_331773.html [Pristupljeno 16. jula 2013]. |
Akademsko poštenje
Molimo sve zainteresovane kandidate/kinje da ne šalju već objavljene radove, kao i da ne šalju radove koji su plagijati jer će komisija KOMS-a raditi softversku proveru svih radova.
Za sve dodatne informacije se možete obratiti urednicima zbornika Bobanu Stojanoviću na boban.stojanovic@koms.rs i Miljani Pejić na miljana.pejic@koms.rs.
Rad Krovne organizacije mladih Srbije podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.
Tekst konkursa u pdf-u: Konkurs istraživački radovi