Photo by Jorge Bermudez on Unsplash, izvor: Fabrika kreativnosti
Šestu epizodu posvetili smo problemima u prilagođavanju i težim mentalnim problemima kod tinejdžera koji zahtevaju veću pažnju ili hospitalizaciju. O ovome smo razgovarali sa doktorkom Jelenom Srdanović Maraš, specijalistkinjom medicinske psihologije i psihoterapeutkinjom, a svoje iskustvo sa nama je podelila i 15-godišnja Zarija.
Kada je Zarija krenula u treći razred osnovne škole, za nju kreće težak period. Imala sam noćne more neprestano. Išla sam u bolnicu da snimam mozak, jer su mislili da možda imam neko nervno oštećenje. Budila sam se uveče, mesečarila, povraćala, plakala i vrištala. Najgori napad panike je bio negde u periodu od šestog, sedmog razreda, kad sam išla u psihijatriju.
Doktorka Jelena Srdanović Maraš, specijalistkinja medicinske psihologije i psihoterapeutkinja objašnjava da se termin ,,teža mentalna bolest” obično odnosti na psihološke probleme koji u značajnoj meri ometaju funkcionisanje osobe. Tu se najčešće misli na šizofreni poremećaj bipolarni poremećaj ili veliki depresivni poremećaj.
Istraživanja danas pokazuju da različiti faktori mogu da povećaju rizik za razvoj mentalnih poremećaja, kao što su porodična istorija, hemijski procesi u mozgu, životni događaj ili traumatska iskustva.
Srdanović Maraš dodaje da su razlozi za nužnost hospitalizacije veoma različiti od slučaja do slučaja, a da su trendovi takvi da se trajanje boravka u bolnici svede na najmanju moguću meru - onoliko koliko je potrebno da osoba razvije mehanizme koji će joj olakšati funkcionisanje u sredini u kojoj živi.
Zarjino iskustvo je takvo da većina koje poznaje odbija stručnu pomoć. Sa druge strane, Srdanović Maraš naglašava kako savremena medicina raspolaže podacima koji ukazuju da je kod težih mentalnih poremećaja važno uvesti diferentnu psihofarmakoterapiju odnosno lekove. Međutim, najbolji rezultati u lečenju se ostvaruju ukoliko postoji timski pristup pacijentu, gde osim lekova osoba biva uključena u psihoterapijski tretman, porodičnu terapiju. Veoma često je radna terapija izrazito važna i korisna za oporavak, ističe Srdanović Maraš.
Naravno da se javlja tema stigme, srama i predrasuda, jer još uvek živimo u takvom društvu. Mladi ljudi često brinu da će biti odbačeni u vršnjačkoj grupi ukoliko neko sazna da su u nekoj vrsti psihološkog ili psihijatrijskog tretmana i ono što stvarno nije retkost je da se traženje medicinske pomoći odlaže zbog ovakvih predrasuda, dodaje Srdanović Maraš.
Razgovor je važan. Potražiti pomoć je važno. Hajde da rušimo te zidove koje gradimo oko tema poput mentalnog zdravlja. Hajde da otvoreno pričamo o njemu jer je mentalno zdravlje deo nas.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u šestoj epizodi: Problemi u prilagođavanju OVDE.
Ceo serijal podkasta Fabrike kreativnosti: ,,Umologija” bavi se psihološkim problemima i potrebama mladih i teži da razbije predrasude i diskriminaciju ovih tema uzrokovanih negativnim uticajem društvenih mreža i medija koji neetički izveštavaju o ovoj temi. Serijal i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska, a u okviru programa Beogradske otvorene škole Mladi i mediji za demokratski razvoj.