Četvrta epizoda podkasta Izdvojeni glasovi, koji je realizovan u okviru projekta Ja u tuđim cipelama, posvećena je položaju romske zajednice u Subotici, ali i naporima da se njen položaj poboljša u svim sferama života. Romska zajednica je jedna od najugroženijih nacionalnih zajednica u Srbiji – ne samo posmatrano sa stanovišta materijalnog položaja, već i kroz prizmu diskriminacije kojoj su njeni pripadnici i pripadnice svakodnevno izloženi. O ovim temama, ali i o nastojanjima da se položaj Roma i Romkinja poboljša u Subotici, u podkastu govori aktivista Stevan Nikolić i pedagoški asistent Manuel Šerif.
Pre i danas
Stevan Nikolić se više od tri decenije bori za to da njegovi sunarodnici žive, obrazuju se, rade u uslovima dostojnim čoveka 21. veka. Njegova ,,životna misija” počela je 90-ih godina, a prvi korak na tom putu bio je formiranje organizacije tj. Kulturnog centra Roma, po uzoru na već postojeće manjinske oblike organizovanja – Jevrejsku opštinu, Hrvatski kulturni centar „Bunjevačko kolo“, Mađarski kulturni centar „Nepker“, odnosno Srpski kulturni centar „Sveti Sava“.
Ubrzo je usledio i rad na terenu, a prvo odredište bilo je Čantavir, mesto od sedam hiljada stanovnika, u kom je svega par romskih porodica živelo u samom selu, dok su ostale bile izmeštene u posebna naselja: Haladaš, Halas, i Mala Dolina kao najgore od svih – sa nekoliko kuća bez krova, jednom banderom, i jednom jedinom česmom za vodu.
Tada sam ostao bez teksta. Ono što je meni moja baka pričala – kako je bilo krajem 19. veka, ja sam u Maloj Dolini video još goru situaciju krajem 20. veka. Razmišljao sam kako pomoći. Tada nisam imao znanja niti veština po pitanju mobilizacije zajednice, a trebalo je pomoći. Kako? Obrazovanjem, priča Stevan Nikolić.
Usledilo je potpisivanje sporazuma o saradnji sa Osnovnom školom „Hunjadi Janoš“ iz Čantavira, a potom je krenula i aktivna podrška deci iz romskih porodica: obezbeđeno im je kupatilo, dva obroka dnevno, odeća, obuća, rečju, svi oni uslovi koji treba da budu zadovoljeni kada bilo koje dete ide u školu.
Aktivan rad na terenu u Čantaviru trajao je punih sedam godina, i što je najvažnije – dao je rezultate:
Danas, hvala bogu, nema Male Doline. Radeći u Čantaviru, naučio sam da kvalitet života ima samo minimum, a maksimuma nema, zaključuje Nikolić, dodajući još jednu važnu pouku, a to je da nikad ne smemo kvalitet života da gradimo na tuđem pravu, već treba stvarati takav društveni ambijent u kom svako može da ostvari svoja prava ne ugrožavajući tuđa.
Subotica, prema njegovim rečima, danas prednjači po pitanju uključivanja dece i mladih iz romske zajednice u obrazovni sistem: u vrtićima ih je između 80 i 100, u osnovnim školama oko 750, dok je u srednjim školama 80, što su velike brojke u odnosu na ostatak Srbije.
Rad u zajednici kao temelj promene
Veliku ulogu u pospešivanju obrazovanja među romskom populacijom imaju pedagoški asistenti, kojih u Subotici ima trenutno sedam, a koji pokrivaju pet škola i dva vrtića. O tome koja je uloga pedagoških asistenata, objašnjava Manuel Šerif:
Moj prvi zadatak je da pomažem ili pružam podršku učenicima od 1. do 4. razreda, paralelno sa učiteljima. Imamo decu koja su rodom s Kosova ili iz Makedonije, koja ne pričaju srpski kući, pa im ja prevodim. To je jedna od velikih odgovornosti. Kada deca ne dolaze u školu, moj zadatak je da jednom nedeljno obiđem roditelje i podstaknem ih na to da su odgovorni za svoju decu.
Problem se, naime, javlja kada roditelji potiču iz sredina u kojima nisu bili naviknuti na školski sistem, a od toga primarno zavisni i stav prema obrazovanju njihove dece, objašnjava Manuel, i dodaje da je i na ovom polju prepreka sve manje kako stasavaju nove generacije.
Treći deo mog zadatka je rad sa nastavnicima – da zajedno uspešno obavimo zadatak, da obrazujemo tu decu. Svi poštuju moj rad, ja njihov takođe, kaže Manuel, izražavajući nadu da će iz godine u godinu procenat obrazovanja romske dece rasti, a malo po malo, rezultati se već vide.
Pedagoški asistenti su jedan od tri lokalna instrumenta za inkluziju Roma u Subotici, pored zdravstvenih medijatora i koordinatora, dodaje Stevan Nikolić, koji na pitanje šta čini temelj promene, kaže:
Rad u zajednici je temelj promene, ali to ide jako sporo. Dalje, stvaranje društvenog ambijenta da se čuje romski glas, u smislu da postoji dvosmerna komunikacija najpre sa komšilukom, onda sa mesnom zajednicom kao prvom ćelijom za ostvarivanje prava, pa sa institucijama sistema koje treba da kreiraju ambijent u kom svi mogu da ostvare svoje potrebe, a lokalna samouprava treba da ima komunikaciju sa svim navedenim subjektima da taj sistem funkcioniše.
Naš zadatak je da pružimo podršku pojedincu, pojedinki, porodici da se takva komunikacija uspostavi. Na taj način se jačaju njihovi kapaciteti kako bi sutra postali nezavisni od podrške – to je inkluzija u praksi, zaključuje Stevan Nikolić.
Ceo podkast pronađi na platformama Transistor.fm, Spotify kao i na platformi Podcast.rs.
Izvor i FOTO: Magločistač