FOTO: Pexels, by Liza Summer
U četvrtoj epizodi podkasta „Umologija“ analiziramo anksioznost: kako funkcioniše, kako se sprečava, leči i dajemo važne informacije koje će vam biti korisne bilo da ste vi ili je neko u vašoj okolini anksiozan. U tome nam pomaže Svetlana Prokić, diplomirana psihološkinja, geštalt psihoterapeutkinja i članica centra Psihobalans.
Anksioznost se često meša sa strahovima, pa čak i depresivnim stanjima. Anksioznost je stanje ljudskog bića u kome oseća strah od neke nejasne opasnosti. Dakle, osoba ima osećaj da će se nešto loše desiti, ali ne može tačno da kaže šta. Tada možemo da osećamo znojenje, crvenilo, lupanje srca, nervozu u stomaku, suva usta, knedlu u grlu, teškoće sa disanjem, napetost mišića. Osoba često zamišlja preteću katastrofu i strahuje od gubitka kontrole kao i od umiranja. Za anksioznost su karakteristična nestrpljivost, razdražljivost, distraktibilnost kao i nesanica.
Univerzitet u Kragujevcu je 2019. godine sproveo istraživanje na skoro dve hiljade studenata, odnosno 1940 njih u Srbiji koje je pokazalo da 33,5% mladih ispoljava simptome anksioznosti. Želja za uspehom, pritisak i visoka očekivanja povećavaju verovatnoću da se kod mladih javi anksioznost za 29%. Takodje, oko 264 miliona odraslih širom sveta ima anksioznost prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine.
Svetlana Prokić, psihoterapeutkinja ističe da je važno razlikovati anksioznost koja je povezana sa nekim događajem, na primer, anksioznost pred ispit, od one koja se manifestuje kao konstantna briga. U tom drugom slučaju treba potražiti pomoć.
Kako kaže, anksioznost se često javlja u adolescenciji, u ranoj mladosti negde do 35. godine, ali može se javiti i kasnije. Prema njenom iskustvu, mladi su danas mnogo anksiozniji nego ranije, a apsolutno je podjednak broj muškaraca i žena koji se suočavaju sa njome.
Anksioznost često može dovesti do smanjenja kvalieta života, jer osobe izbegavaju situacije koje ih čine anksioznim, a često dolazi do preterane konzumacije raznih psihoaktivnih supstanci, kao što su alkohol, nikotin, pa čak i droga, tvrdi Prokić i savetuje oprez.
Važno je da se uvek podsećate da niste sami, podseća ona i dodaje važno je da se setite da je danas pomoć mnogo dostupnija nego što je bila ranije i da možete da pronađete i besplatna savetovališta.
Svetlana savetuje da se anksioznost može uspešno savladati. Ključ je prihvatiti da se anksioznost i panični napadi dešavaju, da jesu deo normalnog, ljudskog iskustva i da treba raditi na okidaču, odnosno onome šta je u njihovom korenu. U tome nam u velikoj meri mogu pomoći stručnjaci.
Više o ovoj temi, o tome kako izabrati stručnjaka koji nam odgovara i koje ,,male” stvari mogu da nam pomognu u anksioznim stanjim poslušajte u četvrtoj epizodi: Nismo sami u anksioznosti.
Ceo serijal podkasta Fabrike kreativnosti ,,Umologija” bavi se psihološkim problemima i potrebama mladih i teži da razbije predrasude i diskriminaciju ovih tema uzrokovanih negativnim uticajem društvenih mreža I medija koji neetički izveštavaju o ovoj temi. Serijal i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska, a u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj”.