U vreme kada je po prvi put u domaćinstvima u Srbiji broj mobilnih uređaja premašio broj televizora, mediji se utrkuju u želji za inovativnim i privlačnijim izveštavanjem, generacijski jaz u aspektu informisanja se produbljuje, a prostor za manipulaciju i lažne vesti postaje sve veći. U ovom kontekstu, potreba za sticanjem „digitalnog imuniteta“ kroz uspostavljanje medijske pismenosti postaje glavno sredstvo održavanja zdravlja populacije. Kako su na prvoj liniji fronta zapravo oni najmlađi, od izrazitog značaja je opremiti ih veštinama i naučiti ih kritičkom mišljenju kroz medijsko opismenjavanje.
Na osnovu ankete koja je sprovedena u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, zaključeno je da se mladi danas najviše informišu putem društvenih mreža – i to prevashodno putem Instagrama, a potom i Tvitera, TikTok-a, YouTube-a. Neki od njih koriste i portale, ali u manjoj meri, uglavnom ako o nečemu žele detaljnije da se informišu. Priroda vesti koje mladi prate je izuzetno raznolika – od aktuelnih svetskih i lokalnih dešavanja (politika, ekonomija, korona, životna sredina), preko mode i šoubiznisa, pa sve do turističkih atrakcija i mesta.
Bitno je istaći da je sam pojam medija generacijski promenjen – kada kažemo medij starije generacije prvo pomišljaju na TV kanale, one srednje na medijske kuće, a one najmlađe uglavnom na različite društvene mreže. Shodno tome, vidljiv je kontrast između nekada potpunog poverenja u TV kao medij i sadržaje i “istinu” koju je on oslikavao, i današnjeg izrazitog, gotovo potpunog nepoverenja u sadržaje plasirane modernim medijima (internet portalima, društvenim mrežama). Danas se vesti upijaju slikom, a ne tekstom i zato se može reći da je kratka, jasna i sažeta forma vesti primamljiva mlađim generacijama. Međutim, upravo takva forma vesti nosi sa sobom velike rizike od senzacionalističkog i nepotkrepljenog načina izveštavanja, te ugrožava prava pojedinca na istinito informisanje.
U infodemiji (velikoj količini informacija čiju je istinitost teško proveriti) kojom smo okruženi, sve više poverenja raste u mišljenja onih običnih ljudi, ljudi iz komšiluka, nauštrb stručnjaka i njihovog kredibiliteta. Zato je izuzetno važno osvestiti da svako od nas predstavlja mikro-influensera - odnosno predstavlja jedan izvor informisanja ljudima koji ga/je prate. U skladu sa tim snosimo odgovornost za ono što objavljujemo i uprkos tome što posedujemo slobodu izražavanja svog mišljenja. U internet prostoru ipak treba da budemo svesni da naše mišljenje može ugroziti nekog.
U cilju unapređivanja kritičkog mišljenja i medijskog opismenjavanja mladih početkom ove godine su distribuirani priručnici za medijsku pismenost po školama širom Srbije. Važno je napomenuti da se priručnici primenjuju na tri uzrasna nivoa (predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom), kao i da su kros-kurikularni, što znači da je unutar njih naznačeno koja poglavlja se mogu razmatrati u okviru kog predmeta u školskom kurikulumu.
O svim ovim temama se diskutovalo na vebinaru održanom 29. oktobra 2021. godine pod nazivom „Instaliranje medijske pismenosti – stvaranje kritičke svesti“ u organizaciji EUINFONET-a. Moderator panel diskusije bio je Dragan Ilić, psiholog i novinar, dok su učesnici razgovora bili Maja Zarić, Ministarstvo kulture i informisanja, Tamara Koštro Ćurčić, EU delegacija u Srbiji, Nemanja Rašić, profesor novinarstva u srednjoj školi Artimedia i Milan Inić, Youtube kanal Yasserstain, video kreator i influenser. Ukoliko te zanima da čuješ više detalja o navedenim temama snimku vebinara možeš pristupiti ovde.