Jelenu Milićević verovatno znaš po prepoznatljivim crtežima koje srećeš na društvenim mrežama. Radovi vizuelne umetnice koja je u kratkom vremenskom periodu skrenula pažnju na svoj opus ispunjeni su svakodnevnim životnim trenucima. Verovatno baš zbog toga što uspeva da oslika one realne emocije kroz koje svi prolazimo, svako od nas se makar nekim delom pronalazi u njenim crtežima i grafikama.
Ipak, izložba koja će premijerno biti predstavljena 4. juna razlikuje se od dosadašnjeg opusa jer je posvećena objektima luksuza, koje smo pak prinuđeni da delimo sa drugima. Nova serija radova pod nazivom 25. Maj inspirisana je - bazenom.
Ko je posedovao bazen u malom, rudarskom mestu u Centralnoj Srbiji bio je smatran za čoveka koji je uspeo u životu, dok smo mi ostali mogli da priuštimo javno kupalište i po koji ljubomorni pogled kroz visoke ograde i gipsane skulpture životinja ka toj azurno plavoj boji – objašnjava Jelena. Šta ima toliko luksuzno u pojmu bazen i zašto je baš taj objekat bio inspiracija za novu seriju radova saznaj u intervjuu ispod.
Jelena nam je otkrila i šta je za nju parametar uspeha, kako se oslobađa nagomilanog sadržaja upravo kroz kreativni proces, kao i ko je njena podrška. Na samom kraju razgovora, čeka te i sažeta, ali efektna poruka.
Prilikom najave izložbe 25. Maj, istakla si da je u svesti našeg naroda bazen ostao ukorenjen kao statusni simbol, kao i da je onaj ko je posedovao bazen smatran uspešnim čovekom. Šta misliš da je danas parametar uspeha, u očima nas mladih?
Hvala što me svrstavate u grupu mladih na prvom mestu, ali ne mogu da govorim u množini i u ime drugih. Ono što jako cenim je nezavisnost u svakom smislu. Ostati dosledan samom sebi i ne okretati glavu za svakom strujom po meni je najveći uspeh.
Od svih statusnih simbola koji postoje, zašto je baš bazen bio inspiracija za novu seriju radova?
Kao dete su me jako radovale dve stvari, to su bioskop i bazen. Nemirna površina vode, rano letnje jutro, i ofarbano, iskrzano dno bazena je ono što me može vratiti u balans, šta god da se događa. Počela sam da posmatram ljude oko sebe u pauzama, na kraju bila sam prinuđena da slušam određene dijaloge i krenulo je samo od sebe. Kako često čujem i dalje se zvuk brže prenosi preko vode, ali ti koji to izgovaraju kao da u to ne veruju. Tako je stidljivo nastala serija 25. Maj kao mali socjialni eksperiment.
Na tvojim novim crtežima ima spasilaca sa bazena 25. Maj, ali i gospođa sa Vračara koje se na Starom Difu opuštaju posle posla. Na koji način momenti iz svakodnevice oblikuju tvoj kreativni rad?
Nekada imam osećaj da mi se određeni momenti zamrznu i da će mi ostati u glavi sve dok ih ne nacrtam. Zato je za moju stabilnost i miran san potrebno da se što više oslobađam sadržaja kroz crtež. Bez šale, kada su teme kao što je bazen i spasioci, nekada jedva čekam da stignem kući da mogu da radim. Jako je neizvesno da li ću moći da imitiram taj trenutak koji mi leži kao džak na vratu.
Kako teče tvoj stvaralački proces, od trenutka inspiracije do onog momenta kada pomisliš – to je to, završavam rad ovde?
Kao i sve do čega mi je stalo, dolazi neplanirano, kao poplava, ili uspevam nos da držim iznad vode, ili puštam da me uveče vir da bih ponovo isplivala. Samo znam da neću moći da se smirim dok to nešto ne uradim, pa kolika god da je cena. Da je kraj blizu osećam po tome kad mi postaje dosadno i onda jednostavno završavam i prelazim na nešto drugo. Završene radove lepo zaštitim i odlažem na sigurno mesto, ali i dalje dugo mislim o njima.
Godina iza nas bila je posebno izazovna za umetnike, na koji način si se prilagodila novim uslovima – kako radnim, tako onim svakodnevnim, životnim?
Situacija je bila neizvesna, trudila sam se da budem odgovorna zbog okoline, mada mi to nije teško palo pošto meni samoća ne predstavlja problem. Mogu samo da se zahvalim univerzumu što imam bogat unutrašnji život, pa mi inspiracije ni dijaloga nikada ne manjka.
Ko je tvoja najveća podrška?
Moj mačak Žižu koji povraća na moje radove posle ponoći i Ilija, koji je navodno nepristrasan, ali sve mu se dopada. Tako da oni održavaju balans u mom stvaralaštvu. Dva škorpiona.
U kom smeru bi volela da se tvoja karijera razvija u narednim godinama?
Mirno i bez mnogo buke. Sebe zamišljam u nekom planinskom ateljeu, okruženu životinjama i knjigama i kaminom, ali da neko drugi cepa drva.
Za kraj, koja je tvoja poruka mladima u Srbiji?
The truth is out there.
Pozivamo te da u petak 4. juna svratiš u Uličnu galeriju u Beogradu i uživaš u izložbi - svi printovi i crteži su prodajnog karaktera.
Uskoro te čeka još inspirativnih razgovora na Minglu. Stay tuned!