Beogradski centar za ljudska prava predstavio je danas na online događaju novi godišnji izveštaj Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini.
Izveštaj pokazuje da su se mladi u Srbiji u 2020. godini suočavali sa brojnim izazovima u ostvarivanju ljudskih prava naročito u pravu na rad, na obrazovanje, slobodu kretanja, informisanost, a posebno u ostvarivanju prava na zdravlje i pristup zdravstvenoj zaštiti u uslovima globalne pandemije virusa Korona. Paradoksalno, u 2020. godini koju je obeležila Kovid -19 kriza, ne postoje podaci koliko je mladih testirano, obolelo ili bilo na bolničkom lečenju od virusa korona u Srbiji iako je godina protekla, između ostalog, u znaku stigmatizacije mladih kao glavnih odgovornih za širenje epidemije.
Ni Batut ni Ministarstvo zdravlja nisu mogli da nam daju podatke o broju mladih koji su testirani na Korona virus, koji su zaraženi ili su se nalazili na bolničkom ili kućnom lečenju u prošloj godini. To dodatno komplikuje situaciju ako imamo u vidu da su u medijima mladi targeritani kao ključni prenosioci zaraze. I prema našoj analizi medijskih objava u 2020. godini, Krizni štab je prednjačio u broju izjava koje se odnose na to da su mladi krivi za širenje zaraze, rekla je Nevena Nikolić, koordinatorka Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava i jedna od autorki izveštaja.
U toku 2020. godine, u kontekstu epidemije, za uživanje slobode kretanja mladih najbitnije su bile mere policijskog časa, karantina i zabrane napuštanja i ulaska u zemlju.
Dugi periodi zabrane izlaska iz kuće uz zabranu kretanja u parkovima i na drugim površinama koje su namenjene za rekreaciju imale su negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje mladih. Podaci pokazuju da je čak trećina prekršajnih kazni za kršenje policijskog časa izrečena mladim osobama kao i da su mladima (licima od 18 do 30 godina) u proseku izricane nešto više kazne u odnosu na ostale.
Prošla godina pokazala je da su izazovi u oblasti zaštite životne sredine od ključnog su značaja za mlade, budući da je reč o izazovima čije će se rešavanje dugoročno odraziti na njihov kvalitet života. Procene su da makar 44 odsto mladih, među različitim temama iz političkog života, zanimaju teme koje su vezane za mere zaštite životne sredine, kao i da mladi zaštitu životne sredine ocenjuju kao najvažniju vrednost za društvo. U gradovima i opštinama u Srbiji sa prekomernim zagađenjem vazduha živi oko 1.250.000 mladih.
Pandemija je dodatno uticala na nivo zaposlenosti mladih – tek polovina onih starosti 20 – 29 godina u Srbiji je zaposlena u odnosu na blizu dve trećine njihovih vršnjaka i vršnjakinja u zemljama Evropske unije.
Na predstavljanju izveštaja Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini govorili su Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Snežana Klašnja, savetnica ministra za omladinsku politiku u Ministarstvu omladine i sporta, Milan Marković, šef Tima UN za ljudska prava u Srbiji, Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava i autori i auotorke izveštaja Nevena Nikolić, Goran Sandić, Luka Mihajlović i Marina Simeunović.
Detaljniji nalazi izveštaja dostupni su ti OVDE.
Kompletan izveštaj Ljudska prava mladih u Republici Srbiji u 2020. godini možeš pročitati OVDE.