Svetski dan zdravlja obeležava se 7. aprila pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije koja ovaj dan koristi kako bi dodatno skrenula pažnju na najznačajnije zdravstvene probleme ljudi na globalnom nivou.
Ne čudi što su ove godine, upravo svetska pandemija i njene posledice u fokusu Svetskog dana zdravlja. Skoro 2.9 miliona ljudi izgubilo je život u borbi sa ovom mutirajućom i nepredvidljivom bolesti, a posledice po mentalno zdravlje ljudi, najviše će biti osetne u novoj normalnosti.Neki delovi populacije na svojoj koži mnogo oštrije osećaju posledice virusa Korona, kako zbog neadekvatnih državnih politika, pucanja zdravstvenog sistema, socijalne podrške, tako i zbog same nesigurnosti posla, egzistencije porodice i politike stanovanja. Danas, simbolično, Svetska zdravstvena organizacija apeluje na države da se ozbiljno pozabave nejednakostima i nesigurnostima zdravstvenog sistema i svim ljudima obezbede uslove za zdrav i dostojanstven život, kao i pristup zdravstvenim uslugama.
Mladi, kako se osećamo?
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) sprovela je istraživanje na temu: Život mladih u Srbiji: Uticaj Kovid - 19 pandemije u kom se ističe da globalna zdravstvena kriza ne utiče samo na ekonomske tokove u zemlji, već proizvodi višestruke posledice po zdravlje ljudi. Tvrdnje da su najstariji članovi društva najugroženija grupa, a da mlade virus ne pogađa tolikom jačinom, ne stoji više na sigurnim nogama, usled teških zdravstvenih simptoma primećenih i kod mlađe populacije.
Tekuća kriza iznela je na površinu postojeće barijere sa kojima se mladi susreću na putu ka punom ostvarenju prava na autonomiju, ali i produbila nejednakosti posebno u smislu prava na rad i obrazovanje, što se posledično odražava i na njihovo mentalno zdravlje.
Iako su mladi u medijima targetirani kao glavne kliconoše pandemije koji se bahato oglušavaju o obavezne mere Kriznog štaba, pojedini mladi i velike grupe dobrovoljaca pružili su dostojanstven odgovor na ovu krizu inicirajući brojne volonterske akcije.
Organizovana volonterska i istraživačka aktivnost mladih nosi sa sobom važno pitanje: Kakve uticaje pandemija može da ima na mlade ljude, na njihovo fizičko i mentalno zdravlje, kao i na njihova prava? Nemali broj mladih u toku trajanja vanrednog stanja i uopšte pandemije, dobio je privremeni ili trajni otkaz, dok veliki procenat mladih živi u konstatnom strahu od gubitka posla. Neadekvatan odgovor školskog sistema na novonastalu situaciju, rezultirao je povećanim stresom kod mladih usled osećaja nesigurnosti u procesu formalnog obrazovanja.
Najveći strahovi mladih tokom vanrednog stanja jesu strahovi od zaraze, od prenošenje zaraze bližnjima, kao i ostanak u bolnici, a 53,4 odsto mladih smatra da je na njih izolacija uticala loše ili jako loše.
Veliki broj mladih izgubio je bliske osobe i našao se u procesu tugovanja, a strah, bezbađe, zabrinutost, anksioznost i panika jesu neka od svakodnevnih osećanja mladih. Pandemija je uticala i utiče na mentalno zdravlje mladih, koje je ovom pojavom dobilo više na značaju, a to je rezultiralo intenzivnijim radom psiholoških centara koji ljudima pružaju pomoć u borbi sa posledicama pandemije.
Čeka nas još mnogo posla
Važno je da znamo da nas virus nije zatekao u utopističkim uslovima socijalne jednakosti, već da su mnogi problemi nejednakosti i ugroženosti osnovnih ljudskih prava postojali i pre njega. Pandemija je dodatno ogulila državne probleme i na rub muka i siromaštva stavila osetljive grupe društva, koje su podređenom položaju kako zbog socijalnog statusa, pola, etničke pripadnosti, zanimanja, migrantskog statusa, invaliditeta itd.
Nezavidni položaj mladih u toku pandemije postao je očigledniji, a posledice virusa Korona, iako vidno osetne i u ovom trenutku, na površinu će isplivati i nakon ovog šoka. Briga o mentalnom zdravlju jednako je važna kao i briga o fizičkom zdravlju, stoga nemoj da se ustručavaš da potražiš pomoć. Vreme je da iza sebe ostavimo stereotipe o značaju psihološke podrške i da svakodnevno podstičemo empatiju u sebi. Kako si i mogu li ti pomoći, naizgled banalne rečenice sa sobom nose jaku poruku podrške.
Društvo psihologa Republike Srbije je, na poziv Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite, u svrhu podrške ljudima u prevazilaženju ove krize, formiralo stručni tim psihologa/psihoterapeuta koji će telefonskim putem pružiti pomoć svima koji imaju problema sa prevazilaženjem ove krize. Besplatna linija Plavog telefona je otvorena je u terminu od 9 do 17 časova, a broj je 080 05 0305.
Takođe, Centar za lični razvoj Spektrum otvorio je kontakte za onlajn psihološku podršku, a na raspolaganju je i SOS telefon koji duži niz godina pruža stručnu pomoć. Spektrum možeš kontaktirati na dežurni telefon 064/41-93-619 ili 024/534-438, putem imejl adrese: office@centarspektrum.com ili poruke na njihovoj Fejsbuk stranici.
Autorka:
Jelena Dadić