Ovu apstraktnu sintagmu koju sam izabrala za naslov čula sam nedavno u toku neformalnog razgovora. Klikom do nasilja izrečeno je potpuno nesvesno, upravo kao svakodnevno dobar dan, što je mene najviše uzrujalo. Kao da se radi o normalnoj svakodnevnici, a ne o zabrinjavajućem društvenom problemu.
Ovaj problem nosi sa sobom hiljadu i jedno pitanje, a najvažnije jeste: U kakvom društvu živimo i na koji način doživljavamo nasilje?
Sećaš li se Milene Radulović, hrabre žene čija je priča dospela na naslovne strane medija 15. janura ove godine? Hteo/la to ili ne, telefoni su ti goreli od informacija o nasilju vršenom nad mladom Milenom. Devojka koja je digla region na noge, podstakla je žene da puste glas i da progovore o svojim najgorim iskustvima.
U istom momentu, na društvenim mrežama pojavilo se mnoštvo pozitivnih komentara: Uz tebe smo, Bravo hrabra devojko, Hvala ti u ime dece koju si ovim gestom spasila i naravno, Nisi sama. U moru ohrabrujućih poruka našli su se i oni komentari koji bude agresiju u svakom racionalnom biću.
Kada ste pomislili da se ovoj priči približio kraj, da je dotični seksualni predator, učitelj glume Miroslav Mika Aleksić konačno završio tamo gde mu je mesto, a da su devojke zajedno sa Milenom počele hrabro da prevazilaze ovu traumu, prevarili ste se. Kolo sreće se okreće. Novi medijski prasak dogodio se nakon što je glumica na svom Instagram profilu podržala Jasmilu Žbanić i njen film Quo vadis, Aida? u trci za Oskara i to fotografijom postera navedenog filma. Istog trena, naše društvo okreće leđa Mileni uz komentare: Ona je obična krpa, nek’ joj opet dođe Mika. Dok Milena razotkriva seksizam i predatorstvo, narod olako i nepromišljeno menja svoje mišljenje.
Šta je to u ljudskom umu što navodi na omalovažavanje drugih?
Zapitam se, da li isti ti ljudi razmisle o posledicama pre nego što ostave optužujuće komentare na objavu određenih portala koji nose senzacionalističke naslove Ti si veliko dno ili Sram te bilo, ovo je hvala Srbiji. Ne pomisle li da žuta štampa nekad ima potrebu da nafiluje priču i pokuša da probudi tračak sumnje da je sve zapravo laž i da je Milena sama prizvala silovanje. Ne, ovaj tračak sumnje ne treba da postoji u ovakvim situacijama, a mi kao društvo moramo da se postaramo da se oko ovih neupitnih stvari složi velika većina.
Koliko je veliki uticaj društvenih mreža?
Da li je prvo što uradiš nakon što se probudiš prelistavanje novosti na Facebook-u, Instragram-u, Twitter-u?
Pretpostavljam da bi mi velika većina mojih vršnjaka odgovorila potvrdno. Naravno, navedene aplikacije su verovatno većini populacije postale glavni izvor informacija. Virtuelni svet, koliko god bio inovativni izum čovečanstva koji nam omogućava da u par klikova saznamo mnoštvo informacija, toliko može biti ubitačan za osobe koje se nađu u situaciji kao Milena. Učinimo taj svet boljim, pošaljimo virtuelnu podršku ovim hrabrim devojkama, ne dozvolimo da i one za dobro jutro trpe isključivu netoleranciju. Žrtve nasilja se nose sa mnogo gorim bolom nego što mi koji to nismo proživeli možemo i da zamislimo. Društvene mreže nisu institucije zvane sudnice, a ni mi nismo svemoćni vrhovni sud koji može da presuđuje.
Nisi sama
Ova parola simbolizuje ujedinjenje i zajedničku borbu koja uliva snagu žrtvama nasilja. Uloga iste se gubi kada narod okrene leđa i započne ispoljavanje nacionalizma, ideološke tiranije i egoizma. Mi kao društvo se u ovakvim situacijama moramo potruditi da zagovaramo i koristimo pozitivne strane društvenih mreža. Ako misliš da je ovo previše entuzijastično i da ne možeš ništa da doprineseš, onda se makar vrati korak unazad, obriši komentar pun osude i zauzmi neutralnu poziciju bez napadačkih stavova. Ne pružajući podršku osobama koje su progovorile, razaramo one koje bolno ćute.
Kada će se ova priča završiti?
Verovatno da će se ovakve situacije sa razvojem modernih tehnologija usložnjavati. Možda dođemo u neko bolje, utopističko društvo kada će iščeznuti ljudska potreba za osuđivanjem drugih. Do tada, pruži zagrljaj ili čuvenu virtuelnu podršku. Porazgovaraj sa svojim bližnjima i otvori dušu, nemoj trošiti svoju energiju na destruktivne komentare (ne)poznatih ljudi. Pošalji poruku podrške Mileni i ostalim heroinama i veruj mi, osećaćeš se bolje.
Autorka: Tamara Milošević