Naslovne strane srpskih tabloida često su preplavljene senzacionalističkim naslovima koji govore o ubistvima, samoubistvima i svirepim zločinima. Sa ciljem da se obezbedi vidljivo mesto na tržištu štampanih medija, kao i prevlast nad uticajem društvenih mreža, čin samoubistva, a naročito mladih ljudi, kontinuirano se banalizuje, pa tako ova tragedija počinje da se pretvara u rijaliti šou.
Svakih 40 sekundi neko, negde na svetu, oduzme sebi život
Samoubistvu prethodi težak period psihičke nestabilnosti i premišljanja koji često ne mogu prepoznati ni porodica, kao ni najbliže okruženje. Više od 800.000 ljudi svake godine izvrši samoubistvo, a daleko veći broj ljudi pokuša. U jednoj američkoj studiji čak se tvrdi da jedno samoubistvo može da ima domino efekat na 135 drugih ljudi. Ovi podaci odnose se na period pre početka svetske pandemije koja za posledicu ima povećan broj samoubistva, kako u svetu, tako i u našoj zemlji.
Podatak koji zastrašuje jeste taj da je samoubistvo jedan od najčešćih uzroka smrti mladih između 15 i 29 godina starosti.
Postoje li mere za prevenciju samoubistva?
Stručnjaci ističu da će prave posledice ovog stanja biti vidljive tek po njegovom okončanju, ali i apeluju na sve građane koji se bore sa depresijom da se jave na SOS telefone za prevenciju suicida i zatraže pomoć od stručnih ljudi. Dosadašnja praksa pokazala je da se broj izvršenih samoubistava povećava kada ljudi izađu iz svoje komfor zone, a jedna od takvih situacija je upravo ova koja je zadesila građane usled epidemije Korona virusa.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da države mogu da učine mnogo na prevenciji samoubistva, a neki od koraka su da:
- razbiju stigmu i povedu razgovor o temi;
- pomognu mladim ljudima da razviju sposobnost za izlaženje na kraj sa životnim pritiscima, naročito u školama;
- obuče nespecijalizovane zdravstvene radnike da procene suicidalno ponašanje i uhvate se u koštac s njim;
- prepoznaju i ukažu pomoć ugroženima i održe kontakt s njima na duže staze;
- ograniče pristup smrtonosnim sredstvima.
Iako je pronalaženje profesionalne pomoći jedini bezbedan način da se dođe do lekova i terapije, otvoreni razgovor o samoubistvu mogu da pokazati da ne osuđuješ tu osobu. Ukoliko se brineš za nekoga pitaj ga/je kako se oseća, pruži podršku da oseti sigurnost tvog prisustva i objasni da nema ništa loše u tome da se nekome obrati za pomoć.
Kome da se obratiš za pomoć?
Skoro dve godine pošto je uvedena Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistava pri Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević i posle snažnog pritiska javnosti - omogućeno je da bude i besplatna. Kao i dosad, ukoliko pozoveš broj 011/7777-000 dobićeš stručnu pomoć u svako doba dana ili noći, samo što za to više neće biti neophodan kredit na telefonu.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 011/7777-000
Nacionalna linija za psihosocijalnu pomoć tokom epidemije 0800-309-309
SOS linija eCentra Srce 0800 300 303 dostupna je svakodnevno od 14 do 23 sata.