Daleko na jugu,
sanjam tvoje srce i
poljanu široke Vojvodine dok
košava tiho peva našu pesmu.
Potom šetamo po oluji,
nemirnoj i tamnoj,
ali čini mi se plešemo.
Jesu li sati u stvari minuti?
Sve mi je ovo kao začaran krug,
ne mogu da izađem,
ali držiš me za ruku.
Umiruje me ta sigurnost.
Jutro mi govori jedno.
Ne sanjam budućnost.
Sanjam puteve,
razdvojenost i prošlost.
Ostaju neizgovorene reči,
neispitana mesta,
neproživljeni događaji
i mi, pokidani na komade.
Autorka: Mirjana Ranđelović