Da li si se ikada zapitao/la kako migranti zapravo žive u Srbiji? Često čujemo razloge zbog kojih su oni napustili svoje države, ali da si ikada imao/la priliku da razgovaraš sa migrantom sa Bliskog Istoka ili iz Afrike? Svesni smo da strah od nepoznatog ume da nas dovede do negativnog stava prema drugim ljudima ili društvenim pojavama. Ipak, da li je taj strah opravdan i da li možemo nešto da učinimo sa njim?
Tekst na ovu temu i kakvo je njeno iskustvo u radu sa migrantima kao facilitatorke na ALMIT projektu, napisala je Zineta Sadiković.
Kada smo počeli sa radom sa migrantima u azilnom centru u Tutinu, imali smo priliku da upoznamo Muhameda (ime je promenjeno u cilju zaštite identiteta). Muhamed dolazi iz jedne od zemalja Bliskog istoka i ima tek nešto više od dvadeset godina. On je jedan od mnogih koji su morali da napuste svoju zemlju iz političkih i ekonomskih razloga. On je prepešačio svoj put iz Turske do Srbije i sada je smešten u azilnom centru u Tutinu. Nada se da će moći da nastavi svoj put ka Nemačkoj i tamo obezbediti sebi dostojanstven život kao i da će jednog dana biti u prilici da pomogne svojoj porodici. Ako ne da ih dovede sa sobom, barem da im pomogne finansijski. Kaže da bi voleo da jednog dana bude stomatolog, ali je svestan da mu na tom putu predstoji puno izazova – kako finansijskih, tako i drugih otežavajućih faktora.
On je samo je jedan od nekoliko stotina ljudi koji su prošli kroz azilni centar u Tutinu. I samo jedan od mnogih koji su prošli kroz Srbiju, kojima je u potrazi za obećanom zemljom Srbija samo jedna od usputnih stanica. Ovo je lepa zemlja u kojoj žive sjajni ljudi, pri čemu se svi slažu, ali ne žele da ostaju ovde. Srbija ne nudi dovoljno ekonomske stabilnosti da bi oni ostali.
U proteklom periodu bili smo svedoci jake antimigrantske kampanje, praćene raznim negativnim komentarima na račun migranata koji trenutno borave u Srbiji. Od toga da su često izvršioci raznih krivičnih dela, do toga da će naseljavanje migranata smanjiti mogućnost zapošljavanja domaćeg stanovništva. Ova kampanja praćena je protestima u nekoliko gradova Srbije kao i brojnim grupama na društvenim mrežama.
Sa druge strane, stručnjaci za ekonomiju ističu da integracija migranata, u ekonomskom smislu može pozitivno uticati da ekonomiju zemalja domaćina. Migranti pre svega žele da započnu novi život u nekoj drugoj zemlji, što znači da žele da se što pre integrišu i postanu produktivni članovi društva. Da li treba biti zabrinut i da li to znači i manji broj radnih mesta za lokalno stanovništvo? Odgovor je ne. Ekonomisti se slažu da migranti najčešće raspolažu potpuno drugačijim setom veština nego domaće stanovništvo i da nameravaju da se bave potpuno drugačijim poslovima.
Što se tiče stavova o tome da su migranti česti izvršioci krivičnih dela, možemo pogledati kakvi su zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. U 2019. godini migranti su na teritoriji Srbije izvršili 113 krivičnih dela. Ovako predstavljen podatak može nekom izgledati strašno, zato ćemo ga sagledati komparativno. U istom periodu u Srbiji je prijavljeno ukupno 92.874 krivična dela. Pri tom treba navesti i o kakvim krivičnim delima je reč, jer se uglavnom radi o sitnim prekršajima i izolovanim incidentima.
Kao što smo već rekli migrantima je Srbija usputna stanica, a na svom putu oni se susreću sa mnoštvom problema i ne žele sebi da stvaraju dodatne. Stručnjaci se slažu da su migranti često najmirniji deo populacije i da realne opasnosti nema. Takođe, stručnjaci ističu da je odrednica migranti odveć široka, a jedina zajednička karakteristika svim migrantima jeste da su usled različitih faktora morali da napuste svoju zemlju. Jedan od glavnih razloga za napuštanje zemlje porekla je rat, politički sukobi, ili ekstremno loša socijalno-ekonomska situacija.
Prilikom rada na terenu kao predavači nismo doživeli nijednu neprijatnost i sa našim polaznicima u kampu smo zaista imali lepu saradnju. Na terenu, u radu s migrantima ruši se još jedna predrasuda o njima, da su neobrazovani i da generalno imaju nizak stepen obrazovanja. Imali smo priliku da radimo sa lekarima, profesorima, građevinskim inženjerima, novinarima, univerzitetskim profesorima kao i sa ljudima koji govore i po nekoliko stranih jezika, od kojih smo i mi predavači imali priliku da puno naučimo. Sada treba postaviti sebi pitanje: Da li sa podozrenjem gledamo na ove ljude u našem društvu? Naravno da ne. Zapitajmo se koliko naših državljana živi i radi u inostranstvu? Ako nemamo nekog iz svoje porodice onda sigurno imamo nekog iz komšiluka, ili poznanike koji su otišli u inostranstvo sa ciljem da sebi i svojim porodicama obezbede život vredan življenja. Naši državljani su u stranim zemljama takođe migranti. Treba postaviti pitanje kako bismo se mi osećali kada bismo čuli negativne komentare o našim ljudima u inostranstvu.
Što se tiče Muhameda sa početka priče ako iko i dalje ima sumnje da je on opasan po nas pročitajmo njegov komentar na situaciju u kampu i uopšteno u Srbiji;
Everybody is trying to help us to start a normal life here and I am thankful for that, kaže Muhamed.
Beogradska otvorena škola u saradnji sa partnerima iz Srbije, Bugarske, Turske i Austrije sprovodi projekat ALMIT – Brža integracija migranata na tržište rada kroz mapiranje veština i obuku. Projektni tim iz Srbije, koji pored Beogradske otvorene škole čine Opština Šid i Dobrotvorna fondacija Srpske pravoslavne crkve Čovekoljublje uspešno je realizovao više desetina obuka za koje je angažovano osam predavača i kroz koje je prošlo više od 250 migranata.
Autorka: Zineta Sadiković