U prošlom tekstu pisala sam više o tome koji se to zakoni i institucije bave mladima u Srbiji sa zaključkom da bi mladi trebalo da budu glavni pokretači promena u svojim sredinama, ali je neophodno da budu upoznati sa aktima i institucijama koji uređuju njihove životne uslove. Da bi omladina imala volju za rešavanjem problema zajednice, prethodno znanje o značaju participacije i relevatnim procedurama je veoma važno za dalji angažman u društvu.
Sa tim u vezi edukacija ima ključnu ulogu u ovom procesu. Svako dete napreduje i razvija se na različit način, stoga se postavlja pitanje: Koje je najbolje vreme za edukaciju dece i mladih u formalnom i neformalnom obrazovanju o temama građanske participacije? Odgovor jeste da edukacija koja je obimom, sadržajem i temama prilagođena dečijem uzrastu, ne može da odmogne u formiranju ličnosti i sa istom bi trebalo krenuti što ranije.
Eci, peci, pec, iz građanskog ne mogu dobiti kec
Od 2001. godine, učenici osnovnih i srednjih škola biraju između dva predmeta: verske nastave i građanskog vaspitanja. Tada su ovi predmeti bili fakultativni da bi potom, zakonskim rešenjima i pratećim podzakonskim aktima, danas ovaj predmet - građansko vaspitanje, imao status obaveznog izbornog predmeta.
Međutim, istraživanja, među kojima su istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije i Građanskih Inicijativa ukazuju na to da je odnos između ova dva predmeta oličen tenzijom i konkurencijom. Zbog čega je to tako? Ona deca koja se odluče za pohađanje predmeta građansko vaspitanje, često su targetirana kao nevernici koji uče o temama nametnutim iz inostranstva. Nagon za prihvatanjem i drugarskim jedinstvom, doprinosi da se dilema oko izbornog predmeta reši jednostavnom računicom: povinovanje sa većinskom ili roditeljskom odlukom. Kod onih koji se, pak, odluče da pohađaju ovaj predmet, primat dobijaju oni predmeti koji nemaju opisne ocene, čime jenjava želja za građanskim usavršavanjem.
Takođe, često se zanemaruje da se verska nastava odnosi na dominantnu religiju u podneblju u kom se realizuje i da, iako se veliki broj građana u Srbiji izjašnjava kao vernik/ca, svi smo mi pre svega toga građani.
Moj glas (ne)može nešto promeniti
Značaj građanskog vaspitanja za kasniji razvoj pojedinca je višestruk. Ako vi niste ta osoba, onda sigurno znate da navedete nekoliko ljudi kojima državno uređenje i ovlašćenja državnih organa izazivaju konfuziju. Teme poput razvijanja svesti o ličnom identitetu, nenasilnoj komunikaciji, konstruktivnog rešavanja sukoba, participacije, građanstva, države, vlasti, zakona, ljudskih prava, medija, demokratskih vrednosti, državnih i nezavisnih institucija, prava manjina i mnogih drugih ne smeju biti rezervisane za fakultetsko obrazovanje ili lične ambicije. Učenici bi na ovaj način stekli opštu informisanost koja će im i te kako biti od koristi u životu i kasnijem radu, s obzirom na to da nemaju svi osobu u svom okruženju koja im ove teme može objasniti na razumljiv način. Ako nas zahvaljujući matematici neko ne može prevariti prilikom vraćanja kusura, onda zahvaljujući građanskom vaspitanju ne smemo ostati imuni na izbornu prevaru. Ukoliko želimo aktivne zagovarače u društvu, važno je na vreme razviti svest kod dece o vrednosti njihovog glasa.
Čas edukacije ili čas relaksacije?
Međutim, ono što se postavlja kao pitanje jeste i kvalitet znanja koji deca dobijaju opredeljenjem za ovaj predmet. Predviđeno je da nastavu građanskog vaspitanja mogu držati nastavnici koji su obučeni za ovu vrstu nastave prethodnim pohađanjem treninga i određene edukacije. Kako se ovaj predmet održava jednom nedeljno i ne podrazumeva postojanje udžbenika, nastavnici angažovani na predmetu svoj maksimum mogu dati stalnim unapređivanjem znanja kroz razna predavanja i radionice. Ali, kakva je realnost? Da li su nastavnici i profesori zaista puni entuzijazma za prenošenje znanja, ili su revoltirani odlukom da na ovaj način moraju popunjavati svoj fond časova? Osim predmetnih tema, ključnu ulogu u dobijanju učeničke pažnje, a samim tim i sticanju znanja, imaju upravo predavači. Na njima je da podstiču đake na razvijanje kritičnog mišljenja, poštovanje različitosti, nediskriminaciju, društveni angažman kroz volontiranja i humanitarne delatnosti, što rezultira đačkim uključivanjem u školsku i lokalnu zajednicu. Učenički parlament jeste mesto na kom se uči o značaju pluralizma, demokratije i aktivizma, što može podstaknuti učenike da se kasnije uključe u proces donošenja odluka i odbranu svojih prava. Kako se ne bi stekao utisak da su predmetni nastavnici jedini krivci za nekvalitetnu implementaciju predmeta, problem postoji i u nedovoljno razvijenim uslovima za rad, nastavnim materijalima, odgovarajućim obukama i sistemskoj podršci ovom predmetu.
Kakva je realnost?
U istraživanju koje su sprovele Građanske inicijative i Civil Right Defenders 2019. godine, vidljiv je napredak mladih i veći nivo poznavanja gradiva iz predmeta građansko vaspitanje, u odnosu na populaciju ispitivanu 2009. godine. Ali, posmatrano u celini, stepen poznavanja gradiva nije zadovoljavajući, uzimajući u obzir da je manje od polovine učenika dalo tačne odgovore na više od polovinu pitanja. Velika saglasnost postoji kod procene đaka da teme koje se obrađuju na predmetu utiču na razvoj njihovih ličnih karakteristika. Predlozi kako nastavnika tako i učenika za unapređenje nastavog plana i programa jesu korišćenje savremenih medija i interneta, kao i bavljenje društveno važnim i aktuelnim temama.
Šta smo naučili?
Građansko vaspitanje ne sme da umanji značaj i korisnost verskog obrazovanja za decu. Takođe, ono nije jedini faktor i ne može biti garant za razvijanje građanskih kvaliteta, ali može dati doprinos u procesu odrastanja - generacija ljudi sa integritetom, stavom, svešću i dostojanstvom. Ljudi koji u slučaju vršenja radnji koje to isto dostojanstvo vređaju, osećaju moralnu obavezu da na to i reaguju. Ljudi koji svojim radom i ambicijama teže ispunjenom životu i stvaranju jednakih uslova koji će i drugima pružiti iste mogućnosti. Ta deca treba da odrastu u osobe koje prihvataju drugu naciju, boju kože, veru i seksualno opredeljenje, ali ne prihvataju inferiornost, nepravdu i ugrožena prava. Ti ljudi će shvatiti da nije sramota da se za svoja prava bore, da empatija nije slabost, a sprovođenje zakona nije selektivno. A šta je sramota? Sramotna su svi oblici diskriminacije, ucene, pretnje, gaženje zakona, urušene institucije, nasilje, krađe, kriminal, ukidanje sloboda, kršenje prava, laži, prećutkivanja i sve malverzacije kojima bivamo izloženi. I ne samo da je sramota, nego je i nedozvoljeno. A na nama je da se protiv toga borimo.
Zato, deco, učite o svojim pravima i dužnostima, o tome ko treba vam ta prava garantuje i šta se radi kada prava postanu ugrožena. Ne želimo građane sa rukama preko ušiju i povezom preko očiju. Želimo građansko vaspitanje koje stvara aktivne građane u borbi za odgovornu državu.
Autorka: Jelena Dadić
Izvori:
Analiza literature građanskog vaspitanja na teritoriji Republike Srbije. Građanske Inicijative, Beograd, 2018.
Evaluacija efekata predmeta građansko vaspitanje: 10 godina posle. Građanske Inicijative, Beograd, 2019.
Participacija učenika u srednjoj školi: Prepreke i mogućnosti. Građanske Inicijative, Beograd, 2020.
Predlog praktične politike u oblasti participacije mladih. Krovna organizacija mladih Srbije, Beograd, 2013.
Stavovi prema građanskom vaspitanju. Građanske Inicijative, Beograd, 2019.
Fotografija je preuzeta odavde.