Trgovina ljudima je društveni fenomen koji postoji u svakoj državi sveta i oličen je u tržištu na kojem se, kao na pijaci, prodaju ljudski životi. Podrazumeva ropstvo, prinudu, trgovinu organima i povlači mnoga druga krivična dela. Žrtvama trgovine ljudima uskraćena je sloboda kretanja i sloboda izbora.
Prema definiciji, trgovina ljudi podrazumeva kupovinu i prodaju određene osobe radi eksploatacije, do koje dolazi usled upotrebe sile, pretnje, prevare, zablude, zloupotrebe ovlašćenja, zloupotrebe teškog položaja žrtve, ali i otmice. Čak i ukoliko žrtva pristane na eksploataciju, to ne menja činjenicu da je posredi trgovina ljudima.
Postoji više oblika trgovine ljudima: Prinudni rad, prinudni brak, radna eksploatacija, trgovina ljudima radi usvajanja, prinudno prosjačenje, prinuda na vršenje krivičnih dela, trgovina organima, prinudna prostitucija ili bilo koji drugi oblik seksualne eksploatacije. Nažalost, maloletnici nisu pošteđeni ni jednog od ovih oblika.
Postoje tri faze po kojima se odvija trgovina ljudima, a to su:
- Vrbovanje (regrutacija), odnosno, uvlačenje žrtve u lanac trgovine ljudima. Česti načini uvlačenja žrtve su zloupotreba interneta, poverenja, prijateljstva, ali i porodičnih i ljubavnih veza. Žrtve se vrbuju preko lažnih ponuda za posao, kao i simuliranjem ljubavne veze.
- Tranzit označava prevoz žrtve do mesta na kome se ona eksploatiše. Mesto eksploatacije može biti van granica zemlje, ali i unutar nje. Kada se prevozi preko granice, za žrtvu se često koriste lažna dokumenta, ali nije isključeno da se koriste i prava.
- Nakon tranzita nastupa eksploatacija. Pored eksploatisane dece možda prolaziš svakoga dana. Ukoliko si se našao/la u situaciji da ti dete traži novac za hranu, a kada se ponudiš da mu je kupiš, ono te odbije i kaže da može da prihvati samo novac, moguće je da je upravo to posredi. Osoba koja se bavi trgovinom ljudima težiće što većoj kontroli. Od pretnji, preko upotrebe sile, pa sve do davanja narkotika i alkohola žrtvi kako bi ona bila što zavisnija.
Svake godine, na hiljade žena, muškaraca i dece postanu žrtve trgovine ljudima. Ova pojava je zastupljena kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji. Kada je Srbija u pitanju, u 2019. godini prijavljen je 121 slučaj trgovine ljudima. Detaljan izveštaj možeš videti na sajtu Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. U Srbiji postoji prihvatilište za žrtve trgovine ljudima koje podrazumeva zadovoljavanje osnovnih životnih potreba žrtve, osiguranje bezbednog okruženja, očuvanje i razvoj potencijala korisnika, pravnu podršku, podršku pri školovanju i zaposlenje.
Žrtve trgovine ljudima su svuda oko nas. Sledeći put kada vidiš dete kako prosi, nemoj okrenuti glavu. Razmisli dvaput pre nego što neku devojku nazoveš prostitutkom, jer je poslednje što žrtvama treba sekundarna viktimizacija. Naš zadatak je da svaku sumnjivu pojavu prijavimo, da naše okruženje upoznamo sa ovim problemom, jer je ono svuda oko nas i mišljenja da će ova pojava zaobići nas ili mesta u kojima živimo, ne doprinosi realnom informisanju o stvarnom stanju stvari. Ukoliko se nađemo u prilici da se sa nekom od žrtvama trgovine ljudima upoznamo i popričamo, najmanje što možemo da uradimo jeste da postupamo čovečno i prijateljski.
Na ovom i ovom sajtu nalaze se brojevi telefona na koje možeš prijaviti trgovinu ljudima.
Autorka: Jovana Stevanović