Kada bismo pitali ljude kada je nastala novinarska profesija, verovatno bi većina odgovora bila datirana u skorijoj prošlosti, ali istina je nešto drugačija. Prvim novinarem može se smatrati Filipides, koji je istrčao više od 40 kilometara od Maratona do Atine kako bi preneo informaciju. Njegov poduhvat zapravo je savršena metafora za čitavu novinarsku profesiju. Nesvestan toga da je otvorio vrata nastanku nove profesije, prešao je ogroman put, obavestio ljude da je rat završen, a zatim izdahnuo.
Neosporna je ogromna moć i uticaj novinarske profesije kroz različite istorijske epohe. Mediji su oduvek imali veliki uticaj na javno mnjenje, a veliki Napoleon Bonaparta ih je poredio sa sedmom svetskom silom, rekavši da su moćni koliko i Engleska ili Francuska tog vremena. Den Rader obraćao se publici nekoliko puta nedeljno, dok su političari to mogli direktno da urade samo jednom do dva puta godišnje. Kao sve drugo, mediji su se prilagođavali različitim okolnostima u istoriji i razvijali se paralelno sa njima. Od vremena magnata štampe, preko ere peni presa, pa sve do danas. Pulicer i Herst bili su prvi koji zapošljavaju žene kao reportere. Dok je većina bila okupirani aferama javnih ličnosti, Eni Lori i Neli Blaj bavile su se stanjem u bolnicama i načinom na koji se tretiraju pacijenti u duševnim ustanovama. Naime, one su inkognito odlazile u bolnice, pretvarajući se da su pacijenti. Na taj način su otkrile kakav tačno tretman dobijaju oboleli dobijaju i o tome izveštavale iz prve ruke.
A da li si čuo/la za aferu Votergejt? Dva novinara uspela su da smene predsednika moćne države kao što je Amerika, razotkrivši umešanost Niksona u provalu koja je poslužila kao paravan za postavljanje aparata za prisluškivanje u prostorijama suparničke stranke. Naime, Vudvord i Berštajn odreagovali su na dojavu doušnika i dublje istražili informaciju koja ih je dovela do dokaza o umešanosti Ričarda Niksona u ovu aferu, nakon koje je bio smenjen.
Mediji imaju i veliki uticaj i kada je život običnog čoveka u pitanju. Oni imaju ključnu ulogu u kreiranju javnog mnjenja, a to sa sobom nosi i veliku odgovornost. Da li mediji mogu da se nose sa odgovornošću koju ovaj posao nosi? I da li mogu da se izbore sa pritiskom i posledicama koje objavljivanje istine nosi sa sobom? Bilo da je u pitanju problem na lokalnom ili nacionalnom nivou, mediji bi trebalo da budu nepristrasni, ali to je često lakše reći nego učiniti.
Veronika Gerin, bavila se novinarstvom osamdesetih godina prošlog veka i istraživala je mafijaške poslove u Engleskoj. Tokom ispitivanja svojih kontakata i pokušaja da dođe do što većeg broja informacija, doživela je mnogo neprijatnosti, pretnje smrću, napade, čak je bila i upucana. Ova upozorenja kulminirala su njenim ubistvom, ali je do tada nisu sprečila da obavlja svoj posao i to je činila do poslednjeg daha. Zaklinjem se da oči pravde, oči ovog novinara neće biti ponovo zatvorene. Nijedna ruka ne može me odvratiti od moje borbe za istinu, rekla je Veronika jednom prilikom.
Koju cenu su medijski radnici spremni da plate zbog istine? U takvoj dilemi našao se veliki broj novinara, rastrzan između istine i posledica zbog objavljivanja iste. Mediji imaju tu moć da nekoga podignu u zvezde, ali isto tako mogu da ga sa te pozicije bace na tlo. Koliko se današnja novinarska profesija razlikuje od prošlog vremena?
Dobrim novinarom može se smatrati osoba koja svoje ciljeve tačnog i nepristrasnog izveštavanja stavlja ispred ličnih interesa i spoljašnjih pritisaka. Važno je napraviti distinkciju između časnih novinara i onih ljudi koji su spremni da svoju profesiju umrljaju u korist moćnih političara i poslodavaca u sumanutoj trci za tiražom i profitom.
Osvrtom na istorijske primere, možemo se podsetiti značaja novinarske profesije, a svoj doprinos u podržavanju pravih novinara dati kroz praćenje profesionalnih, neutralnih i stručnih medija, emisija, portala i novina.
Autorka: Jovana Stevanović
Delovi teksta preuzeti su odavde i odavde.
Fotografija je preuzeta odavde.