U nekim zemljama broj obolelih od virusa COVID-19 se smanjuje i stidljivo se najavljuju naznake povratka na nekadašnji način života. Kako će taj proces teći? U kojim oblastima će se najizraženije ispoljiti negativne posledice? Koliko će nam vremena trebati da se vratimo u normalu?
Delovalo je kao da se dešava negde daleko na drugom kraju sveta. Međutim, granice koje su ljudi iscrtali za virus ne predstavljaju prepreku. Svaki kontinent je pogođen. Preko noći naš način života se promenio. Ljudi ne izlaze iz domova, zatvorene su brojne firme, škole, prodavnice, ustanove kulture.
Ljudi su na početku teško prihvatali činjenicu da im je ograničeno kretanje. Konstantan boravak u istom prostoru negativno se odražava na raspoloženje. Kako odmiču dani raste i tenzija. Od 16. marta, kada je u našoj zemlji uvedeno vanredno stanje, postoje telefonske linije putem kojih građani mogu da dobiju besplatnu psihološku podršku svakog dana od 9 do 17 časova na broj: 0800 50305. Poželjno bi bilo da po okončanju vanrednog stanja ova usluga ostane dostupna još neko vreme. Saveti stučnjaka su neprocenjivi u ovakvim momentima.
Mere ograničenja kretanja i okupljanja biće ukinute, ali se postavlja pitanje koliko će se svako od nas osećati sigurno? Na koncerte, utakmice i slične događaje koji okupljaju masovnu publiku pričekaćemo jedan duži period. Epidemiolozi upozoravaju da neki virusi nailaze u talasima i da nakon prvog može da se desi i drugi. Dovoljno je da nas ovo saznanje u podsvesti koči da nastavimo normalan tempo života.
Ekonomija je pogođena ovim sledom događaja. Svuda u svetu zaustavljena su brojna postrojenja, proizvodnja je stala, a mnogo ljudi dobilo je otkaze ili su im smanjene zarade. Kompanija sa najviše zaposlenih u SAD je Volt Dizni svet. U Diznijevim tematskim parkovima radilo je 77.000 ljudi, a ovog meseca 43.000 neće primiti platu. Snaga države usko je u vezi sa privredom. Velika je zabrinutost među visokim zvaničnicima i ekonomistima. Virus nikoga nije zaobišao. Radi se na izradi planova i mera koje će preduzetnicima pomoći da i posle pandemije nastave uspešno da privređuju. Olakšice prilikom plaćanja poreza, trebalo bi da imaju pozitivan efekat. Svi sektori i učesnici trebalo bi da sarađuju kako bi ekonomija stala na noge posle ovog teškog udarca.
Đaci od kuće prate nastavu u našoj zemlji. Sajt Moja škola osmišljen je tako da pomogne osnovcima i srednjoškolcima da prate časove i da na jednom mestu pronađu dodatni nastavni materijal. Nije bilo lako u kratkom roku prilagoditi se na to. Nastavnici, učitelji i đaci našli su se pred novim izazovom, jer problem nastaje kada je reč o ocenjivanju. Osim toga, interakciju koja se dešava u učionici teško je nadoknaditi preko žice.
Visoko obrazovanje funkcioniše po drugačijem sistemu, ali su i studenti zabrinuti kako će se razvijati situacija nakon vanrednog stanja. Nisu u istoj poziciji oni koji studiraju društvene i prirodne nauke. Gradivo koje podrazumeva obradu velikog broja praktičnih zadataka i/ili eksperimente, veoma je teške verodostojno predstaviti putem onlajn nastave. Ostaje nada da će profesori imati razumevanja na ispitu zbog svih oklonosti. Broj ispitnih rokova neće biti smanjen, ali teško je nadoknaditi ono šta bi inače saznali na vežbama i predavanjima.
Kratak period je bio dovoljan novom virusu da sve izbaci iz koloseka, a sigurno je da će više vremena biti potrebno da sve vratimo u pređašnje stanje. Osim vremena, biće potreban i dobar plan, napor i veliki trud svih. Srpski nobelovac Ivo Andrić rekao je: Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća. Poslušajmo Andrića i izađimo iz ovoga solidarniji, pametniji i bogatiji za novo iskustvo.
Autorka: Jelena Čolović