Foto: Boš

Peta epizoda Magločistačevog podkasta ,,Izdvojeni glasovi” posvećena je utiscima sa okruglog stola koji je portal Magločistač organizovao krajem marta, a koji je nosio naziv „Subotica u mimoilaženju: Multikulturalne politike i interkulturalne perspektive“.

Okrugli sto okupio je čak 10 stručnjaka i stručnjakinja iz različitih sfera - od sociologa, antropologa, kulturologa, istoričara, preko omladinskih i prosvetnih radnika, do aktivista iz civilnog sektora. Pored istaknutih Subotičana i Subotičanki, ugostili smo i stručnjakinju Aleksandru Đurić Bosnić iz novosadskog CINK-a tj. Centra za interkulturnu komunikaciju.

Na okruglom stolu razgovarali smo sa stručnjacima i stručnjakinjama kako bismo uočili glavne prepreke u ostvarivanju interkulutralnih vrednosti u Subotici, kao i šta su uzroci - ali i posledice nedostatka istih. 

U ovom podkastu izdvajamo najupečatljivije segmente okruglog stola - zapažanja o aktuelnom stanju, ali i preporuke kako se vratiti na put evropske mreže ,,Interkulturalnih gradova”, među kojima se od 2008. nalazi i Subotica kao jedini predstavnik Srbije.

Gde je zapelo? 

Prema mišljenju Aleksandre Đurić Bosnić iz Centra za interkulurnu komunikaciju, Subotica je propustila šansu da bude mesto interkulturnog dijaloga, a uzrok tome je - povratak u 90-te.

Mi smo u naš javni prostor uspeli da vratimo sve one utvare 90-tih godina, sve one ideološke matrice koje su na fatalan način destruirale kulturni prostor i Srbije i Vojvodine. Propustili smo transformaciju obrazovnog i kulturnog sistema. Otud, u ovakvom društvu u kakvom živimo sve češće govorimo o toleranciji, a ne o međusobnoj bliskosti i međusobnom poznavanju, ocenila je Đurić Bosnić. 

Gradski hroničar i bivši direktor Gradske biblioteke Subotica Dragan Rokvić, saglasan je sa Đurić Bosnić, te kaže da danas postoji mnoštvo paradigmi koje podsećaju na devedesete godine. 

Gotovo većina ljudi iz devedesetih je i dalje na sceni, njihova etika, njihovo izražavanje - imam utisak da živim dan mrmota, rekao je Rokvić. 

Mladi bez prostora za komunikaciju

Omladinska radnica Žofija Hulo kaže da mladi među kojima postoji jezička barijera jedva komuniciraju međusobno, ali barem komuniciraju, ako nikako drugačije, na engleskom jeziku. 

Srbi ne znaju mađarski, Mađari ne znaju srpski. Ako je neko došao iz mešane porodice, mladi ljudi sakrivaju da znaju oba jezika i ne pričamo o tome, upozorava ona i dodaje da omladinski radnici u Subotici nemaju gde da rade. 

Ja bih rekla da bi bilo lepo rešenje da postoji prostor za omladinu, jer ako neko pravi omladinski program u Subotici, to pravi samo na srpskom ili mađarskom jeziku. To je problem jer tamo neće svi otići, već samo oni koji pričaju taj jezik. To je problem, mladi nemaju prostor gde da pričaju, napominje Hulo. 

Subotici nedostaje kulturni centar koji će mladima ponuditi urbane sadržaje poput rok koncerata, izložbi, biblioteke ili striparnice, smatra istoričar Rudolf Vajs. 

Potrebno je da mladi prave programe za mlade, da to budu urbani programi. Mladi su budućnost grada i moraju da se nađu zajedno na urbanim sadržajima, napominje Vajs. 

Ceo podkast pronađite na platformama Transistor.fm, Spotify kao i na platformi Podcast.rs.