Foto: Chris Liverani on Unsplash 

Psihološkinja Tijana Komadanović za bolesti zavisnosti kaže da se može reći da su zapravo psihološki, socijalni i medicinski problem ili poremećaj. Medicinski problem zbog toga što dolazi do brojnih promena na mozgu i oštećenja i drugih organa. Psihološki zbog toga što sa sobom nosi brojne psihološke posledice, najčešće anksioznost i depresiju. Socijalni zbog toga što osoba koja je zavisna vrlo često dolazi u sukobe sa porodicom, narušavaju se socijalni odnosi generalno, dolazi do problema na poslu, konflikata, a nažalost u nekim situacijama dolazi do problema sa zakonom.

Istraživanje instituta za javno zdravlje Batut je 2017. pokazalo da u Srbiji ima 33.000 registrovanih kockara. Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti ,,Vita” je ukazala da 92,7% srednjoškolaca proba alkohol pre nego što napune 18, a oko 58,5% njih ima ozbiljan problem sa ovim porokom. 

U Srbiji, takodje, prema vestima iz 2017. godine, postoji preko 30.000 automata i više od 2.000 kladionica, a prihodi kockarnica i kazina čine petinu, ako ne i više, ukupne zarade od turizma. Ovo su prostori koji podstiču bolesti zavisnosti, kako od kocke i kladjenja, tako i od alkohola koji služe. 

Kako dolazi do toga da se zavisnost razvije? Komadanović ističe da postoji tri faktora. Prvi je sam čovek, njegova osetljivost u određenom periodu života ili nedostatak mehanizama za suočavanje sa određenim situacijama. Prema njenim rečima, najčešće je prvi kontakt sa supstancom prva ili druga godina srednje škole, a razlog je radoznalost, eksperimentisanje u društvu, na žurci, u izlasku ili slično.

Drugi faktor se, kako kaže Tijana, odnosi na blagonakloni stav društva prema porocima, kao što su alkohol i kockanje. Neretko se, kada se osobu ponudi alkoholom, a ona ne želi da pije, čuje: "Šta ti je? Da li si dobro? Da li si bolestan?". Kod mladih ljudi nekada dođe i do ismevanja i omalovažavanja.

Pored te šire socijalne sredine, na zavisnost utiče i porodična sredina, odnosno disfunkcionalni odnosi u njoj. Na trećem mestu sama supstanca - da ne postoji alkohol, kocka ili psihoaktivne supstance, ne bi imali ni bolesti zavisnosti.

Takođe, značajno je istaći da vrlo često vlada mišljenje da bolest zavisnosti nije bolest niti problem. Često čujemo komentare: “To je mladost ludost, proći će ga”; “Samo on da upozna finu, zrelu devojku, da se oženi i da dobije decu, uozbiljiće se” i tome slično. Zavisnost se često doživljava i kao bezobrazluk. 

Da li možemo da poredimo/rangiramo bolesti zavisnosti, koja se teže leči i slično? Kako prepoznati apstinencijalnu krizu? Kako izgleda proces lečenja? Šta je važno za prevenciju? Odgovore na ova i druga pitanja poslušajte u petoj epizodi: Od probanja do bolesti zavisnosti.

Ceo serijal podkasta Fabrike kreativnosti ,,Umologija” bavi se psihološkim problemima i potrebama mladih i teži da razbije predrasude i diskriminaciju ovih tema uzrokovanih negativnim uticajem društvenih mreža I medija koji neetički izveštavaju o ovoj temi.

Serijal i rad Fabrike kreativnosti podržava Švedska, a u okviru programa Beogradske otvorene škole Mladi i mediji za demokratski razvoj.