Naš školski sistem je kilav i nedovoljno učinkovit i toga su svesni svi — nastavnici, roditelji i đaci. Zbog toga se sve više mladih okreće edukativnim sadržajima koji se mogu naći na internetu, a poznavanje istih može dovesti do posla koji je daleko plaćeniji i cenjeniji od onog u državnim firmama. Kako razmišljaju milenijalci i pripadnici generacije Z kada je reč o obrazovanju i zapošljavanju?

Nedovoljno prakse u srednjim stručnim školama, manjak mentorske podrške, nedostatak karijernog vođenja i savetovanja, kao i slaba sinteza formalnog i neformalnog obrazovanja, samo su neke od poteškoća u obrazovanju i zapošljavanju sa kojima se mladi suočavaju. Do ovog zaključka došli su srednjoškolci, studenti, omladinski radnici, nastavnici, predstavnici gradske uprave i novinari okupljeni na fokus grupi pod nazivom „Obrazovanje, zapošljavanje i razvoj znanja i veština“ održanoj 18. oktobra 2022. godine u prostorijama Sinhro haba.

Naime, tokom ove godine, Sinhro hab sproveo je istraživanje „Šta je potrebno mladima u Pančevu?“, a ovo je bila uvodna radionica na kojoj je moderatorka, Tamara Todorović, predstavile rezultate istraživanja i o tome diskutovala sa okupljenima.

U istraživanju su učestvovali mladi od 15 do 30 godina starosti od kojih gotovo polovina ispitanika ima završenu srednju školu, a 26,3 odsto njih ima visoko obrazovanje. Najveći procenat ispitanika naveo je da ne zarađuje, budući da se i dalje školuje ili studira, dok u sklopu onih koji ostvaruju zaradu, najviše njih prima između 50 000 i 80 000 dinara (17,2 odsto ispitanika). Anketirani vide partijsko zapošljavanje (39,2 odsto) i generalni manjak radnih mesta (27,1 odsto) kao najveće izazove po pitanju zapošljavanja mladih u Pančevu.

Oni koji su imali sreće da nađu posao, kao najveće probleme zaposlenih izdvajaju niske zarade (43,1 odsto) i loše uslove rada (29,1 odsto). Dvotrećinska većina ispitanika je u potpunosti saglasna da grad Pančevo treba da ulaže u neformalno obrazovanje mladih. Sa tim se slaže i Andrea Arsić, aktivistkinja „Kompasa“.

Mora da postoji čvršća veza između formalnog i neformalnog obrazovanja. Moja sestra, koja nije sjajna u biologiji, naučila je na radionici o HIV-u mnogo i o ljudskom telu. Pretpostavljam da je pristup moderatorke radionice uspeo da je zainteresuje. Štagod da je, ona je nakon te sesije više znala o ljudskom telu nego nakon nekog časa biologije, izjavilaje Andrea.

Komentarišući rezultate istraživanja do kojih je Sinhro hab došao, Miljana Miljković iz „Eko ambasade Srbije“ osvrnula se na stranačko zapošljavanje.

Posao dobijen preko stranke može da traje određeno vreme, ali to svakako nije dobar put. Stranka će doći i otići sa vlasti, a taj neko, ko je na taj način došao, treba da bude kompententan i da zna to što radi, istakla je Miljkovićeva.

Kada je reč o stručnosti, povela se priča i o dualnom obrazovanju i praksi u školama. Stefan Carević, učenik četvrte godine Elektrotehničke škole, smer multimedija, izjavio je da iako je u srednjoj stručnoj školi, nema dan prakse u nekoj firmi, a sa njim je saglasan i Vidak Tomović, učenik završne godine Farmaceutske škole na Zvezdari.

U prvoj godini su nam rekli da ne možemo da idemo na praksu jer to nije predviđeno planom i programom. Nakon toga je usledila korona i sve je stopirano. Sada praksu više niko ni ne spominje, a mene je strah pri pomisli da sledeće godine stičem diplomu sa kojom, teoretski gledano, mogu da se zaposlim i prodajem lekove, kaže Tomović.

Milenijalac na tržištu rada i primer dobre prakse

Prema istraživanju koje je sproveo Sinhro hab, relativna većina (43 odsto) ispitanika smatra da ih sistem formalnog obrazovanja nedovoljno kvalitetno priprema za tržište rada. Sa tim je u potpunosti saglasna i Tamina Cera, kopirajterka.

Formalno obrazovanje jeste bitno za nekog ko želi da se bavi medicinom, ali je za većinu poslova prevaziđeno. Samoedukacija je ključna jer sve može da se nađe na internetu, tvrdi ova dvadesetosmogodišnjakinja.

Ona se pre pet godina našla na prekretnici kada je sebi postavila pitanje šta sledi nakon završenog fakulteta.

Studirala sam češki i bilo mi je jasno da time neću da se bavim jer taj jezik nikada nisam dobro naučila. Kada mi je ostao jedan ispit do kraja studija, odlučila sam da počnem nešto da radim. Imala sam dve opcije: ili da radim u kol centru ili u nekoj marketinškoj agenciji, koristeći engleski koji sam učila od malih nogu. Počela sam kao praktikant u Represent Communications-u i tu učila zanat narednih šest meseci. Ubrzo nakon tog probnog perioda, dobila sam posao u istoj agenciji i narednih godinu dana radila kao menadžer projekata, kaže naša sugrađanka.

Tamini se dopao kopirajting, ali joj se sam agencijski posao nije svideo jer je veoma stresan zbog kratkih rokova i ograničenog budžeta. Odlučila je da da otkaz i opet pređe na poziciju praktikanta u maloj ageniciji u kojoj joj se nudila prilika da nauči nešto o Google Adds-u.

Motiv da pređem u manje poznatu firmu bio je lični rast i razvoj. Tu sam još više savladala kopirajting, kontent rajting i postala glavna u firmi za fb oglašavanje. Sve te veštine su me dalje preporučile za američko-rumunski start ap gde sam konačno dobila mogućnost da radim samo kao kopirajterka, što sam i želela. Moj posao je bio da razvijam brendove i pišem sve o proizvodima koji su se reklamirali na Amazonu. Trebalo je da osmislim bukvalno sve, od slogana, do upustava za korišćenje proizvoda i onog što se može naći na pakovanju, priča Cera.

Posle mesec dana, desilo se da su druga dva kopirajtera u firmi dobila koronu i sav posao spao je na Taminu. Ona je uspela da ishendluje situaciju, a poslodavac je prepoznao njeno angažovanje. Posle šest meseci rada, dobila je i povišicu i veliki novogodišnji bonus.

To je bilo sve što sam ja želela. Pre svega, da neko prepozna da se trudim i da dajem sve od sebe da profit njegove firme raste, a potom i da meni pruži priliku da se razvijam dalje, kaže ova milenijalka.

Izvor:  PanPress

Budućnost je u onlajn edukaciji

Iako start ap nije potrajao, za našu sugrađanku je bio velika škola. Nakon toga odlučila je da traži poslove koji isključivo podrazumevaju rad od kuće i dobru platu.

Pitanje je šta je za koga dobra plata, ali moj kriterijum je bio da ne moram da gledam šta ću kupiti u Maksiju i da se stalno preračunavam da li ću imati novca da platim hranu, račune i stan. Razlika između milenijalaca i malo starijih je u tome što mladi ljudi cene svoje vreme i žele da za dobro urađen posao dobiju adekvatnu nadoknadu, kaže Tamina i dodaje da nije u redu da Džef Bezos ima milijarde, a njegovi radnici primaju male plate.

Užasno me nervira ta nepravda u svetu, a i kod nas, gde neko ne zna šta će sa novcem, a neki ljudi ne mogu da sastave kraj s krajem. Mislim da to mora da se menja i da svako zaslužuje da ima dostojanstven život,  logično rasuđuje Cera.

Na pitanje da li je njena generacija svesna te nepravde, Tamina kaže da nije sigurna.

Mladi ljudi su letargični i to ih ne interesuje, ali im je jasno da ako imaju platu ispod hiljadu evra neće moći da žive pristojno. Baš kao što im je jasno da formalno obrazovanje treba da traje kraće. To vidim po omladincima sa kojima sarađujem na projektu Connecting-a ‘Kad porastem biću’ koji ima za cilj da mi, mentori, koji imamo iskustva u nekim poslovima, razgovaramo sa tinejdžerima o njihovoj budućoj karijeri. Mnogi od njih vide studiranje kao gubljenje vremena, kaže naša sugrađanka, a u prilog njenim rečima ide i činjenica da je Gugl napravio svoje kurseve čiji je cilj da „zamene“ fakultete.

Naime, ova kompanija krenula je od pretpostavke da nakon nekoliko meseci odslušanog tečaja, svako može da stekne početno znanje za bavljenje određenim poslom.

Naša sagovornica tvrdi da je budućnost u onlajn edukaciji, a na pitanje da li se plaši zato što nema stalni posao, uz osmeh odgovara:

Moja generacija je odrastala sa saznanjem da je budućnost neizvesna i da je sve nestalno. Meni nije bitno da imam ‘siguran’ posao jer sam radila i dalje radim na veštinama koje će mi omogućiti da nađen drugi posao ako trenutni izgubim.

Iako su nezadovoljni onim što uče u školama, dobro je što su milenijalci spoznali prednosti interneta i odlučili da preuzmu stvar u svoje ruke. Većina njih neće, poput njihovih baka ili mama, nikada dobiti karanfil za osmi mart ili sat za odlazak u penziju, ali će dobiti nešto što je daleko važnije, a to su poštovanje za uloženi trud, bolje uslove rada i pristojnu platu za posao koji rade.

Autorka: Adrijana Vamoš, Pan Press

Autorska naslovne ilustracije: Teodora Ostojin