Nemanja Đorđević jedan je od najpoznatijih fotografa iz Vranja, dobitnik je mnogobrojinih nagrada za svoj rad.

Od 2008. godine radi kao foto – reporter muzičkog web magazina Balkanrock gde je i urednik, kao i hrvatskog SoundGuardian. Učestvovao je na mnogim grupnim izložbama fotografija kao i na preko 30 samostalnih postavki.

Đorđević je dobio nagradu za najbolju fotografiju na festivalu „Exit“, nakon toga 2013. godine dobija nagradu za najbolju koncertnu fotografiju. Na foto konkursu, u martu 2020. godine, njegova fotografija izabrana je za najbolju u sklopu konkurs “From Belgrade with Love to Nick Cave” u organizaciji Charm Music.

Portal InfoVranjske.rs: Šta predstavlja rok fotografija?

Nemanja Đorđević: Autentično estetizovano svedočanstvo sa nastupa različitih rokenrol muzičara regionalne i svetske scene. Zaustavljeni utisak na koncertu. Vizuelni dokument slobode i bunta u isto vreme.

- Kada si napravio prvu rok fotku kojom si bio zadovoljan?

Dok sam studirao zajedno sa foto aparatom u ruci krenuo sam da posećujem koncerte. Često su to bili puki zapisi i dokumentovanje nekog zanimljivog dešavanja. Moja prva serija rok fotografija je nastala na koncertu benda ,,Eyesburn” 2005 godine, pre 16 godina. Odatle se izdvojila baš jedna jer ostavlja utisak prave rokenrol fotografije.

- Kako postižeš da nađeš svetla za fotografiju na koncertima, tamo gde je ima vrlo malo?

Fotografija je pisanje svetlom. Bez svetla nema fotografije. To važi i za koncerte. Tamo gde je skromnije svetlo na koncertima, trudim se da napravim nestandardne kadrove, da izvučem reportažu i pri tom dam neki svoj maksimum. Naravno, to je težak posao i na kraju bude veliko zadovoljstvo. Pored fotografije, počeo sam dosta da snimam. Ove godine sam sa malim timom pokrenuo sam projekat ,,Balkanrock Sessions”,  gde mini koncertom i razgovorom predstavljamo muzičke sastave iz Srbije i regiona. Jako je naporno ali mi vredno radimo na tome i baš sam ponosan.

- Da li imaš uzore u svetu fotografije?

Normalno. Svako ko se bavi određenom vrstom umetnosti ima uzore. Meni su to kolege, od kojih sam puno učio i vremenom se razvijao. Vrlo je bitno da se znanje deli.

- Da li si nekada učestvovao u proizvodnji svojih fotografija i kako taj proces izgleda?

Kada sam pohađao školu kreativne fotografije u Nišu izrađivali smo u mračnim komorama fotografije koje su nastale na filmu. Vrlo zanimljivo iskustvo kako se nekad radilo pogotovo što samu obradu fotografija vršiš pokretima ruku. Sadašnjost je totalno drugačija, a to je da se fotografije štampaju putem foto štampača na foto papirima i to je sve ok. Novo vreme nosi praktičniji sadžaj.

- Da li planiraš izložbu fotografija u Vranju?

Poslednju izložbu u Vranju imao sam u galeriji Narodnog Muzeja decembra 2018. godine, neračunajući Bijenale umetnika Vranja. U pitanju je bila postavka ,,Senke zvuk”. Iskren da budem, ne planiram novu izložbu u Vranju. Poražavajuće je saznanje da ne samo u Vranju, nego u Srbiji kultura nije prioritet i da se bez nje itekako može. Radim na nečemu zanimljivom, što će, ja se nadam, doživeti premijeru naredne godine u Skoplju. Ako se stvore uslovi i ima interesovanja, rado ću izložbu kasnije preseliti za Vranje. Budućnost je nenaslikana.