Ovo je jedna od tema koju možemo povezati i sa standardima koje nameću mediji, sa standardima lepote koja se sada može pripisati estetskoj hirurgiji, kao i novim kozmetičarskim trikovima. U svakom slučaju,današnje adolescentkinje imaju upravo opciju da izgledaju kao devojke koje su u modi, ili ne…

Težak izbor?! Mediji masovne komunikacije imaju ogromnu ulogu kroz rijaliti programe, kroz vladajuće folk zvezde, kroz instangram i druge društvene mreže gde se kače samo korigovane fotografije kako bi se zaradio like, svidja mi se, ili srculence.

Opšta je pometnja za dobru profesionalnu šminku, manikir, krpice koje više otkrivaju nego što pokrivaju, čak i u ovo zimsko doba godine su fancy samo stvari do pupka. „U moje vreme“ , kada se na to pozivam samo ističem jaz generacije, se znalo da ne može svako da bude manekenka, da su standardi prirodne lepote nekima podareni poput Džulije Roberts, a da drugi koji ih nemaju treba da se pomire sa svojom prosečnošću..

Danas svaka devojka može da se dotera na nivou modelsice i to je trend, poziranje je sveprisutno, atraktivnost je obavezna. Ili si IN ili OUT Da li su te mlade devojke i zrele za seksipilnost koja im se nameće, je drugo pitanje. U našoj kulturi je to sigurno mač sa dve oštrice, potrebno je balkance ubediti da one to čine radi stajlinga, radi feminizma a ne radi provokacije. I da nisu sve spremne da budu sponzoruše i da ih je ne moguće dobiti kao statusni simbol.

I ko tu koga isprovocira, da li je dovoljno da M osoba vidi nešto atraktivno i da pokrene nagonsku erektivnu funkciju i da onda prebaci odgovornost na „suprotan pol“. Ovo su ozbiljne psihološke igre, potrebno je razgraničiti da one birajući da budu atraktivne ne žele i da ih drugi doživljavaju kao mamac. Seksualne slobode su kako kaže i sam pojam ipak pitanje izbora. Nivo psiholoških igara može da preraste i u nasilje, to je već treći stepen igara.

Treći stepen su destruktivne igre i završavaju se u bolnici, sudu, zatvoru… sa velikim oštećenjem. Nijedna žena, a pogotovo devojka, svojom atraktivnošću ga ne zaslužuje. I da ne bi zapali u ovakve mentalne i situacione ćorsokake, potrebno je podsticati rodnu ravnopravnost i naučiti pripadnike oba pola sledeće
-Da traže ono što žele i prihvate odbijanje, jasno kažu NE kad ne žele, i na ljubavnom planu pregovaraju učinkovito bez želje da pobede po svaku cenu i egoistično.

Koristim sada, evo upravo, i edukativnu ulogu koju imaju mediji, da mladi porazmisle o predrasudama koje se formiraju prema suprotnim polovima samo na osnovu spoljašnje promocije, naglašavajući da su oba pola i te kako pritisnuta idealima lepote, i ukazujem na razdoblje kada se stiče identitet za koji se treba izboriti bez ulaženja u uloge moći, prestiža kako bi se ostvarile partnerske ili prijateljske relacije na zdravim osnovama a ne radi zloupotrebe.

Volela bih podržati programe preventiranja nasilja, mislim da nismo dovoljno svesni uticaja socijalnih mreža, porasta selfi i narcističkih pobuda na istim. Ovo su novi izazovi i ne bih da zvuči da je strašno, strašno sve to jer nije, ovo su samo virtuelni komunikacijski modeli i potrebno je znati gde nam je realno mesto i šta su univerzalne vrednosti koje se provlače kroz sve generacije kao neprocenjive.

Autorka: Diplomirana psihološkinja, geštalt savetnica Slađana Pešić

Projekat »Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar« realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.