Učesnici predavanja su dali odgovor na pitanje Zašto nije prijavila?, a diskusija o studiji slučaja trajala je sat vremena, što ukazuje na motivisanost učesnika da razgovaraju i iznose stavove i iskustva u vezi sa ovom temom. Izneta su različita gledišta o tipovima seksualnog nasilja, strukturalnoj podršci i reagovanju na seksualno nasilje, a učesnici su ukazali na činjenicu da nismo dovoljno upoznati sa oblicima nasilja, kao i da kao društvo prve nivoe nasilja posmatramo i prihvatamo kao svakodnevicu.
Cilj predavanja je da se što više mladih ljudi i studenata upozna sa time šta je seksualno nasilje i seksualno uznemiravanje, koji su oblici istog i kome se obratiti za pomoć. Seksualno nasilje se dešava u svim društvenim slojevima i pogađa različite uzraste. Rezultati istraživanja koje je sprovela Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju ukazuju na visoku stopu izloženosti žena seksualnom nasilju (41,8%) od navršenih 15 godina života. Kada se rezultati ovog istraživanja projektuju na populaciju, nekom obliku seksualnog uznemiravanja bilo je izloženo 1.110.496 žena. Srbija se nalazi na trećem mestu u regionu, odmah iza Ukrajine i Moldavije po rasprostranjenosti seksualnog uznemiravanja koje su žene iskusile nakon navršenih 15 godina života. Isto istraživanje ukazuje na činjenicu da se seksualno nasilje nikada ne javlja kao izolovan oblik nasilja. Naime, žene koje su doživele seksualno nasilje, češće su doživele i druge oblike partnerskog ili nepartnerskog nasilja, u odnosu na žene koje nisu doživele seksualno uznemiravanje.
Razgovarali smo sa volonterkom ove organizacije Vanjom Stepanović i koordinatorkom projekta za SOS, Mašom Poznanović o tome koliki je značaj ovih predavanja, šta je njihov cilj i koliko su mladi spremni da učestvuju.
Jako mi je drago što je bio dobar odziv na radionicu, imali smo dosta učesnika, dosta diskusije. Mladi su bili otvoreni za razgovor. Mislim da su učesnici poprilično senzibilisani za ovu temu i da su imali neke odlične komentare. Glavni utisak sa svake radionice i događaja ovog tipa jeste da i ja naučim nešto od njih, koliko i oni nauče nešto novo od mene. , rekla je Vanja Stepanović.
Psihološkinja i članica SOS ženskog centra Maša Poznanović podseća da je pre nekoliko godina bio ponuđen paket seksualnog obrazovanja u školama koji nije prošao zbog reakcije roditelja.
Institucije nisu prihvatile da se to uvede u nastavu mladih. Ja mislim da je to iz nekog neznanja i straha. Oni su bili ubeđeni da to škodi deci, a suština je da mladi uče kako da se zaštite i kako da prepoznaju svoja ljudska prava. Mislim da mi i dalje kao narod još uvek nismo dovoljno senzibilisani za ovu temu. Znamo šta se dešava u mejnstrimu i znamo kakav se sadržaj plasira, znamo šta je na trendingu, znamo kakav sadržaj se prati. Mi ovde smo humanisti, društvenjaci, orijentisani smo ka ovoj temi, ima nas i onda imamo osećaj kao da je to neki veliki broj ljudi, a zapravo nije. Mi se manje-više sad već poznajemo kroz različite stvari, a treba da se širimo. Nameće se zaključak da postoji veliki napredak u odnosu na ne tako daleku prošlost. Ljudi su otvoreniji da razgovaraju kada je seksualno nasilje i nasilje uopšte u pitanju. - rekla je Maša za MultiRadio.
Kakva su mišljenja i utisci devojaka koje su prisustvovale predavanju, možete pročitati ili poslušati u tekstu objavljenom na sajtu multiradio.rs.
Naredno predavanje, SOS ženski centar, održaće 24. marta na fakultetu EDUCONS.
Ovaj tekst je nastao kao deo aktivnosti projekta Nije šala – seksualno uznemiravanje je ozbiljna stvar koji realizuju SOS ženski centar i MultiRadio u okviru programa »Mladi i mediji za demokratski razvoj – MAY4DD«, koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Švedske, na osnovu ugovora između Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida) i BOŠa.