OMOGUĆAVANJE PROMENA KROZ PARTNERSTVA I JAVNO ZAGOVARANJE NA LOKALU ZA MLADE

Civilno društvo (različite nevladine organizacije, sindikati, ne/formalne grupe) u današnje vreme ima ključnu ulogu u insistiranju na promenama - na adekvatnom sprovođenju zakona, pozivanju na odgovornost, pokretanje donošenja novih zakona i ukazivanju na probleme i izazove sa kojima se građani suočavaju. Pokretanje promena sprovodi se kroz proces javnog zagovaranja - proces kreiranja institucionalne, sistemske promene kroz uključivanje i običnih ljudi u procese donošenja odluka. Ovaj proces i predstavlja jedan od osnovnih alata organizacija civilnog društva za uspostavljanje društvene promene.

U trenutnom okruženju, koje je za organizacije civilnog društva prilično nepovoljno, jedan od načina na koji njihov glas odjekuje više i glasnije jeste kroz saradnju sa različitim sektorima - javnom (državne institucije) i privatnom (kompanije). Raspoloživi resursi jedne organizacije ili jednog sektora, dakle, nisu dovoljni za uspešno rešenje. Što je više strana uključeno i zainteresovano (javni, privatni i civilni sektor), veća je verovatnoća i brže će predmet javnog zagovaranja, ako ništa drugo, dobiti na vidljivosti, a potom i verovatno postići svoj cilj. Dakle - samo udruženi - zajedničkim angažovanjem, mogu postići željeni zajednički cilj!

Još jedan način postizanja društvene promene jeste kroz uključivanje same zajednice. Kako bi se to postiglo potrebno je prvo da vidimo šta su javne politike, na koji način se donose i na koji način se na njih utiče.

Šta je javna politika? Prosto rečeno, javna politika je sve ono što javna vlast odluči da uradi ili ne uradi - odnosno rezultat interakcije onih koji traže da se neke odluke donesu (npr. civilni sektor, nevladine organizacije), onih koji te odluke donose (predstavnici vlasti) i onih na koje se odluke odnose (ti, ja, svi mi). Da bismo znali na koji način da utičemo na odluke, moramo, pre svega da razumemo koja je naša uloga i gde se nalazimo u ovoj mreži javnih politika i kakvu moć posedujemo. S obzirom na to da smo ti i ja članovi zajednice na koje se odluke odnose, moramo se pokrenuti da budemo tu kada se određene odluke donose, odnosno da od pasivnih posmatrača, postanemo aktivni članovi zajednice i uključimo se u procese donošenja odluka. 

Koja je tu uloga mladih?

Mladi su veoma važan deo jedne zajednice, deo koji ima najvećih kapaciteta da bude pokretačka snaga promena. Energija nas mladih, zaista, i u praksi se pokazalo, može biti ključan resurs za unapređenje života svih članova zajednice. Zbog toga je važno da mladi budu upoznati sa time šta im je sve na lokalu dostupno - šta je zakonski okvir koji reguliše pitanja uključivanja mladih, ko su subjekti omladinske politike, i kojim institucijama mogu da se obrate. Ali ne i manje važno, neophodno je da budu svesni svoje uloge i toga koliko im se prostora daje da učestvuju u procesima donošenja odluka (alat za to je Hartova skala participacije). Nažalost, kao ni za celo civilno društvo, tako ni za mlade, okruženje u kome živimo nije podsticajno, te za to moramo da se borimo i insistiramo na reformi instrumenata omladinske politike, kako bi se položaj mladih institucionalno (ne samo deklarativno) unapredio, a oni motivisali da se uključe u procese donošenja odluka. I to nije nemoguće. Primeri dobre prakse itekako postoje:

• mladi u Bečeju prate trošenje budžetskih sredstava
• mladi u Kuršumliji su se izborili za prostor za mlade u kom mogu da se okupljaju i bioskop
• mladi u Ćićevcu su se izborili za Savet za mlade, a ima još mnogo svetlih primera

MEANWHILE - ULOGE I IZAZOVI NOVINARA I MEDIJA

Kada je reč o medijskom stanju u zemlji, situacija nije ništa manje nepovoljna i izazovna. Neki od najizazovnih aspekata u radu novinara danas tiču se istraživanja i prikupljanja informacija, ali i aspekta bezbednosti - kako samih novinara, tako i izvora na koje se oslanjaju. Ovo naročito postaje teško kada su u pitanju mladi novinari i novinarke, koji se nalaze na početku svojih profesionalnih karijera.

Dužnost svakog profesionalnog novinara jeste poznavanje zakona koji se odnosi na njegovu profesiju, pa je potrebno da se u svakodnevnom radu poziva na svoja prava i bori za njihovo ostvarivanje. Pored toga, od izuzetnog je značaja da insistira na informacijama od javnog značaja, s obzirom na to da novinari predstavljaju posrednika između društva i stvarnosti, te da ukazujući na nejasno predstavljene i od javnosti skrivene informacije omogući pravo svake osobe na informisanje o svemu što direktno ili indirektno utiče i oblikuje njegov svakodnevni život. Pored toga, proces proveravanja činjenica sadržaja vesti (fact checking) treba da postane sastavni deo svakodnevnog rada novinara kao nadzorna aktivnost sopstvenog rada, ali i sredstvo provere kvaliteta rada svojih kolega, te održavanje kvaliteta rada šire novinarske zajednice. Na taj način, čitava novinarska zajednica bi mogla da utiče na povećanje kredibilnosti i poverenja čitalaca, koja je danas veoma urušena infodemijom i širenjem lažnih vesti, ali i narušavanju etičkog novinarskog kodeksa različitim formama tabloidizacije i senzacionalizacije nekih medijskih kuća.

Pored rada na dobijanju informacija od javnog značaja i proveravanja činjenične zasnovanosti medijskih sadržaja, veštine efikasnog pretraživanja potrebnih dokumenata i informacija na internetu nezaobilazan su element gotovo svake novinarske priče. Zbog toga, efikasno pretraživanje informacija na internetu predstavlja neohodan korak u kreiranju kredibilne novinarske priče. Na kraju, treba pomenuti i važnost osvešćivanja novinara po pitanju njihove bezbednosti, naročito pri obrađivanju osetljivih tema i podataka. Možda ne razmišljaš o tome, ali Instaliranje adekvatnih softvera i onlajn alata i ekstenzija predstavljaju neizostavni deo bezbednog rada na računaru, glavnom sredstvu rada novinara, te novinarima danas omogućavaju pouzdano okruženje za realizaciju svih prethodno navedenih aktivnosti.

Razgovarajući o navedenim izazovnim pitanjima za civilni sektor i medije u Srbiji danas, ali i predstavljanjem adekvatnih informacija i alata za njihov budući rad, realizovali smo obuke sa ciljem jačanja kapaciteta programskih partnera u prvom projektnom ciklusu programa Mladi i mediji za demokratski razvoj. Tokom dvodnevnih obuka ukupno 20 predstavnika partnerskih organizacija i medija je kroz predavanja eksperata i ekspertkinja u identifikovanim izazovnim poljima rada usvojilo potrebna znanja i veštine, i bolje se međusobno upoznalo. Na taj način, omogućeno je kvalitetnije i efikasnije postizanje zajedničkog cilja - participaciji mladih u društvenoj zajednici, ali i profesionalnog medijskog izveštavanja, kao stubovima demokratski uređenog društva kojem težimo da se približimo.

Obuke su organizovane od strane Beogradske otvorene škole u okviru programa Mladi i mediji za demokratski razvoj koji podržava Kraljevina Švedska. Održali smo ih u Vrnjačkoj Banji od 22. do 23. decembra 2021. godine, i na njima su, kao što je pomenuto, učestvovali predstavnici i predstavnice partnerskih organizacija.